Aforizmi Slavice Agić

Dok nam ide, makar i loše, dobro je.

Njemu ne fali samo odskočna daska. Dobro bi mu došao kubik - dva.

Prekaljeni smo. Zato pucamo.

Odlazi nam pamet. Nije mogla ništa pametnije.

Blagostanje će stići malo sutra, a uživaćemo u njemu malo morgen.

Nije čudo što se plašimo i senke. U ovom sivilu ne znaš koja je tvoja.

Ovo pasje vreme ne odgovara ni mom kućnom ljubimcu.

Ko zna šta nosi dan, a šta noć. Nama je smrkni, svani.

Našim penzionerima se otegao post ko gladna godina.

Kakav paradoks. Ulazimo u prodavnice sa maskama, a tamo nas opelješe.

Takva je klima da nama baš klima.

Ne možeš ga uhvatiti u laži. On već ima kratke noge.

Pravda je na dugačkom štapu. Taman da zakači one sa začelja.

Ovaj penzioner je veliki vernik. Posti tokom cele godine.

Kako da se saberemo kod ovolikog oduzimanja.

Okrenuli smo novi list, ali mnogo je tu strana(ka).

Kada naiđe loše vreme kola idu nizbrdo i u ravnici.

Od kako je napustio roditeljski prag, preostaje mu samo prag tolerancije.

Mi smo otresit narod. Otresli su nas.

Tapšnje po ramenu može da izdrži samo grba.

Dali bi oni nama šansu, ali - nema šanse.