Aforizmi Slavice Agić

- Za lov u mutnom se mora namestiti jasan mamac.
- Ne može nama niko smrsiti konce. Iskidani su.
- Toliko dugo postimo da bi hrani sada trebao putokaz.
- Za njega kažu da je sitni zelenaš, ali zato oko njega buja šarenilo.
- Kad su cvetale tikve, izgleda da smo previše udisali njihov miris.
- Post je zaista dobar, ali samo za one koji imaju šta da jedu.
- Televizija je i dalje prozor, ali sve više u nesvet.
- Ako mu padne kamen sa srca, neće imati šta da ga drži.
- Pravda ništa ne traži, jer ne vidi ništa u ponudi.
- Profesor mu je poklonio ocenu, a i kloni ga se.
- Na koru od banane ne mogu da se okliznem ni da hoću. U najboljem slučaju, od bundeve.
- Njegov anđeo čuvar ne zna šta da radi sa takvim đavolom.
- Oni bi nas na stub srama, jer drugi nemaju.
- Neko je napisao da je biografija Čiča Gliše čista kao suza. Kontraš je odmah reagovao; na koliko je samo tabli visio. Zašto?
- Po savetu moga psihijatra krenem u šetnju. Evo me, nikako da se vratim iz nedogleda.
- Mi jesmo vernici, ali nam ovoliki post za(krči) veru u bolje sutra.
- Nije morao da ide na Vašar ludaje. On je tikva sam za sebe.
- Ne puzi više njima. Prignječili su ga.
- Od kako sam otišla u penziju postala sam nemi posmatrač.
- Kupiću diplomu doktora. Dosta sam ja bila pacijent.

Autor Slavica Agić