Aforizmi Slavice Agić

- Jedna gobelja u blato, druga iz blata. Mi uporno proklizavamo.
- Troškovi života su veliki, ali mi ga trošimo na kašičicu.
- Željni smo pravde i sloge. Hleb više niko ni ne pominje.
- Visina penzije me je toliko iscrpila, da ne mogu više ni da se otmem utisku.
- Račune plaćamo po principu - drž - ne daj, drž - ne daj - isključeno.
- Na našim njivama je uveliko procvetalo - poljsko cveće.
- Bogati i siromašni ne mogu da se vide. Zaklanjaju ih ogromne razlike.
- Današnja dobrodošlica; dobro nam došli, kada odlazite!?
- Gladne godine se protežu jedna za drugom. Mi ih svojski, otežući se, pratimo.
- Na državne jasle nisam nikako mogla. Nisam se uklapala u zapregu.
- Oblačim se svedeno. Svelo se sve na jednu suknju i bluzu.
- Kada je počelo zatvaranje fabrika krenulo je sve po zlu. Onda su zli sve i odneli.
- I on se nekada dodvoravao. Zato sada zna kako se prima mito.
- Zaćutali smo kada smo na svojim leđima osetili da je ćutanje zaista zlato.
- Najzad sam nabacila novu garderobu. Sva je iz seknd henda.
- Ni ovog leta neću ići na letovanje. I ništa mi ne fali. Sem para.
- Naše preduzeće nije nestalo. Samo posle privatizacije više nije bilo naše.
- Dobrota je dobra, ako ne moraš da se kaješ zbog nje.
- Moj poslodavac se obogatio od žuljeva - na rukama mojim.
- Kula od karata se (kad - tad) sruši svakom kockaru.

Autor Slavica Agić