Aforizmi Slavice Agić
- Laž ne moraš lažirati. Sama sebe popunjuje.
- Previše smo smišljali. Zato nam je ovoliko besmišlje.
- Uvek je bilo onih koji su radili protiv nas. I uvek je bilo nas, koji su radili to isto.
- U narod se uvek može pouzdati, jer ga, ovako ili onako, uvek može zauzdati.
- Kontakt; učenik - nastavnik - roditelj, treba postaviti na on lajn.
- Krive su noge.
- Penzije se sporo menjaju, jer nadležni smatraju da starost teško podnosi nagle promene.
- Držimo do tradicije. I dalje najviše volimo preoravati drumove.
- I dođe vreme, dal' su njive poorane, da zaista zavisi od (našeg) karaktera.
- Nismo više slični. Isti smo. Niko se nikom ne raduje.
- Izašavši s' istinom na videlo, on se više nigde ne vidi.
- Sit gladnom ne veruje, a gladan bi poverovao, kada bi ga sit nahranio.
- Sada kada najzad držimo sve konce u rukama, možemo početi i štrikati.
- Ni budale neće više da budu lude. Dozvale su upamet veštačku inteligenciju.
- Eh, što ne beše veštačka inteligencija u moje vreme, već sam morala o svemu da mislim ja.
- Veštačka inteligencija je kao veštačko đubrivo. Prenaduvano je to.
- Čuo je da se dobro dobrim vraća. Njegov udarac je bio još bolji.
- Toliko se loše poneo prema nama, da mu svaka čast, za nečast.
- Mi nemamo tu dilemu da li je čaša polupuna ili poluprazna. Potpuno je prazna.
- Ako ukanališemo svoje mišljenje u prave tokove, počeće i nama doticati.
Autor Slavica Agić