Aforizmi Slavice Agić

- Stalno tražimo đavola, jer anđela očekujemo samo na nebu.
- Ne bih ja ništa prepuštala slučaju, ali slučaj se prvi nametnuo.
- Da bi shvatili neke stvari moramo ostariti. Kada ostarimo, zaboravimo.
- Nikada ne bismo saznali koliko ne znaju, da svojim neznanjem nisu oterali one koji su znali.
- Pristao sam, postao sam manji od makovog zrna. Sada me kljucaju.
- Agresori kada bi se smirili više ne bi bili agresori.
- Ko s' đavolom tikve sadi, dobije i uz tikve.
- Odnosi sa našim susedima se visoko cene. Do bescenja.
- Kada su se kao deca igrali niko nije hteo da bude lopov. Kada su odrasli, utrkuju se ko će da bude veći.
- Nismi mi na brodu koji tone. To je naš šuplji čamčić.
- Penzija mi je tolika, da uvek pomislim da treba da dobijem i drugi deo.
- Uz rad na crno se izvukao od crnčenja.
- Nikom nije do igre, ali je u paketu sa hlebom.
- Nije nam do igre, ali je život potpalio vatru.
- Jedno isto delo može biti i dobro i loše. Zavisi ko sudi o tome.
- Usamljen pametan čovek ponekad poklekne pred slatkorečivim glupanom.
- Ako na vreme shvatimo da nismo na ovom svetu slučajno, nešto ćemo učiniti za njega, ali i za sebe.
- Pravi prijatelj nikada ne traži dlaku u jajetu.
- Ako te tuđa sreća čini srećnim, ti si srećan čovek.
- Praštati je ljudski. Isto je i sa greškama.

Autor Slavica Agić