Aforizmi Slavice Agić

• Nekada je čovek čoveka držao za reč. Sada ne drži ni do čoveka.

• Njega ne možeš uhvatiti u laži. Stalno je menja.

• Mi često kasnimo, ali nas sve muke stignu na vreme.

• Glupi Avgust je ostao isti i u septembru.

• Neki ljudi štede za crne dane. Kod nas su to dvoje nerazdvojni.

• Rekoše da je sve dobro jer su došli naši. Pitam se čiji su ovi dojučerašnji.

• Kovali su ga u oblake. Nije čudo što su pocrneli.

• Mi budni sanjamo nedosanjane snove.

• Vlast i opozicija su u večitom raskoraku. Preko naroda.

• Ne čudi što je iver takav, kad je otpao od klade.

• Ovaj način zapošljavanja je bez ikakvog načina.

• Moj račun se nikako ne uklapa sa onim na šta računam.

• Znam ja koliko znam. Samo da to ne saznaju drugi.

• Nekada su deca vaspitavana da budu dobri ljudi. Sada bi za početak bilo dovoljno da budu vaspitana.

• Čini mu se da je savladao znanje. Još mu preostaje profesor.

• I pored svesrdnog napora na učenju stranih jezika, svet nas i dalje ne razume.

• Ne pravim problem ako se nađem u neobranom grožđu, breskvama, šljiviku...

• Mi smo svoje mišljenje zadržali za sebe. U praksi koristimo njihovo.

• On je maramica sa dva lica. Zato i služi i jednima i drugima.

• Što se više jedem sve sam gladniji.

• Na građane drugog reda se uvek računa da su prvi u borbenim redovima.

Autor Slavica Agić