Aforizmi Slavice Agić

- Obijajući razne pragove izlizao mi se prag tolerancije.

- Bacili su nam žvaku. Naše je samo da progutamo.

- Ja ne gledam svoja posla. Tehnološki sam višak.

- Kakvi slobodni zidari. Čim uzmem ciglu u ruku komšija me prijavi.

- Prošao je kroz cilj kad su mu se otvorila vrata lokalne uprave.

- Kažu da je zaplivio u kriminalne vode, al' što jes', dobar je plivač.

- Ne računajte više na nas. Ta pesma je davno otpevana.

- Da su skupa čuvali ovce, videlo se čim su beknuli.

- Planovi su pali u vodu. Optimista od toga napravi letovanje.

- Izgleda da sam posenilio. Nikako da se setim, posle plaćanja dažbina, gde mi je ostatak penzije.

- Batina najgore radi kad je u rukama vucibatina.

- Hajd' što dva zla uvek idu skupa, al' što uvek svrate kod nas.

- Ne čudi što nam se fabrika zatvorila. Radnici podugo nisu davali znake života.

- Krug je zatvoren. Svako brine tuđu brigu.

- Petnaest meseci nismo dobijali platu. To nije bio post. Bio je to oprost.

- Otišao je u zasluženu penziju i sada iz hobija ide na njivu. Da preživi.

- Borbu smo vodili i gladni i žedni i goli i bosi. Da je bilo drukčije ne bi nam bilo do borbe.

- U poređenju s nama, Sizifov kamen je obično kolitanje.

- Postali smo robovi navika. Navikli smo da robujemo.

- Polusvet se svetski drži.

- Oko nas je mnogo toga namazanog. Jedino nam je hleb suv.

 Slavica Agić