Aforizmi Slavice Agić

- Mi se nećemo zaparložiti. Stalno nas obrađuju.
- Kada sam video sa kim imam posla, znao sam da od mog posla nema ništa.
- Spade knjiga na dva slova - nečitko napisana.
- Oni što se prodaju na kraju odu u bescenje.
- Mi i kada tražimo gde je sreća, očekujemo da ona naleti na nas.
- Život živimo kao povremeni korisnici.
- Vreme će suditi, a vremešnost presuditi.
- Od sada gutam samo prazan vazduh. Od gutanja knedli sam dobila gušobolju.
- Kada god otputujem u goste pokazuju mi prirodne lepote. Toga imam i kod kuće.
- Mi verujemo u priče Baron Minhauzena. Navikli smo na takvu literaturu.
- Kad nam je led u srcu, gori nam pod nogama.
- Ako život piše romane, naš se opredelio za grotesku.
- Takav je čovek. Uvek se nađe da ponudi pomoć onome kome pomoć nije potrebna.
- Narod ćuti; ne da ga plate, već da ne bi platio.
- Bio mi je na vratima lažni prosjak. Lažirala sam nemaštinu i dala mu dvesta dinara.
- Uvek postoje dva možda; možda jeste - možda nije. Samo kod nas jedno možda nema je sigurno.
- Ne umišljamo mi tek tako. Sve oko nas je kao izmišljeno za umišljanje.
- Ne pada mi na pamet da se raspravljam sa neprijateljima. Za to imam prijatelje.
- Na televiziji uvek neka zabava. Ili igra mačke i miša, ili igra nerava.
- Naši snovi su još u oblacima. Znači otud superćelijska oluja.

Autor Slavica Agić