Agresija lubeničara

Dok se vaskoliki, a ''zaostali'', svet sudara i bori sa pretnjama lokalnih razmera: terorizmom, finansijskom krizom i globalnim zagrevanjem, u sređenoj i srećnoj državi Srbiji, makar sudeći po aktivnostima državnog aparata, najveću globalnu pretnju ovom društvu, i celom svetu, predstavljaju prodavci lubenica.

Taj vid terorizma i anti-državne aktivnosti nije nov u Srbiji, jer se ovde odvajkada prodaju lubenice, ali se čini da se sada prvi put taj vid borbe koristi za rušenje režima ovako intenzivno i perfidno. Nema dana da ''specijalne komunalne anti-lubenističke jedinice'' (skraćeno: SPECLUBENOJED) ne spreče makar jedan pokušaj državnog udara uz pomoć prodaje lubenica na neobeleženim mestima. Što je posebno otežavajuća okolnost sa kojima se suočavaju ovi vrli domoljubi: rodilo ove godine, u pičku materinu!!! Te zbog toga na svakom ćošku po neki terorista prodaje lubenice i mami građane, radnike, seljake i poštenu inteligenciju. Još je gore što neki imaju i noževe sa kojima režu trouglaste parčiće, da njima navuku pošten svet. Obaška što građani nemaju para, pa to kod njih stvara dodatni revolt.

Zbog ove opasnosti srpske vlasti su potpisale ugovor sa američkim vlastima da razmenjaju teroriste, tako da će dva najokorelija prodavca bostana sa Kalenića pijace biti zamenjena sa dva nevinašca iz Gvantanama, a koji su pripadali nevladinoj organizaciji Al Kaida. Da vide Amerikanci sa čime se suočavaju srpski zvaničnici?! Predstavnici NATO-a i EU su pohvalili borbu srpkih vlasti protiv ove pošasti i preporučili građanima Srbije da lubenice kupuju samo u mega-marketima, čiji su oni vlasnici, jer na taj način dobit ide van Srbije proverenim ''demokratijama'' i ''borcima protiv terorista''.

Pre nekoliko dana dogodio se stravičan napad lube-terorista na glavni štab ''Specijalnih komuNalnih Snaga'' (skraćeno: SNS), kada su teroristi gađali zgradu najubojitijim na tikvu kalemljenim lubenicama, uzvikujući ’’kırmızı biber olamaz bostan!!!’’ (što na turskom znači: ‘’paprika može a bašta (bostan) ne može’’), ali su goloruki komunalci odbili napad uz pomoć jedinica ''gradske čistoće'' (skraćeno: GRČI). Zbog toga, i zbog pokušaja da se i prodavci paradajza ujedine sa bostandžijama, premijer je sazvao vanredno-vanrednu-izvanrednu konfereciju za medije i u prisustvu Malog-a, rekao sledeće:

- Slatko sam se nasmejao šta sve novine pišu o razmeni terorista sa Amerikancima, mada ne čitam to smeće, jer unapred znam šta će pisati. Obračunali smo se sa kulturom, srpskim seljakom, domaćom industrijom, prosvetom i zdravstvom – staćemo na kraj i prodavcima lubenica, a onda građani Srbije mogu da očekuju bolji život 2036-te godine. Izazov nije mali, ali...

- Izvolite, šefe – javi se Siniša.

- Nisi ti (taj) mali...

- A, Bećković, otac od Olje....

Premijer se namršti i nastavi:

- Građani moraju imati veru...

- Pavladoljsku – nastavi opet Siniša, praveći se pametan. Posle toga je hteo da predloži da se Savamala u buduće zove Sava-Mali, ali premijer svojim povišenim tonom ubi u njemu svaku želju za daljom pričom:

- Ćeraćemo se još – poentira premijer, osećajući se kompletnim idiotom, jer narodna poslovica kaže: s' kim si - takav si.

Za to vreme, prodavci paprika sa juga spremaju se da podignu spomenik Skenderbegu (na vodi), a prodavci farmerki da ukinu Svetog Savu (na hlebu i vodi).

Da zaključimo:

Uz kurac je Mitru kad popije litru!!! Ovo šifrovano znači da ja pripadam terorističkoj organizaciji ''prodavaca i konzumenata alkohola'', i to je naša parola koju uzvikujemo kad krenemo u samoubilačke akcije, pri čemu samoubijamo sebe od pića, a ne druge, jer smo miroljubiva teroristička organizacija. Baš kao i prodavci lubenica…

Igor Đurić