Ah, ta ljubav

Jednom prilikom, stvorio je gospod Adama, pa posle nekog vremena od nekog Adamovog dela sklepao je i Evu. Ali, Adam i Eva su prozirno pohotnim pogledom samo belo gledali jedno drugog, tako da je Bog bio prinuđen da im instalira nešto vezano sa osećanjima. Kao rezultat ove emocionalne nadogradnje, nastala je pompezno proslavljena ljubav, večnija od večnosti, a čistija čak i od gradske čistoće. Iako bez Eve nema dobre ševe, ponekad Adam dobije Stevu koji menja Evu, ali niko nije savršen, a ljubav i dalje ostaje ljubav, pa makar i opšte neshvaćeno neprihvaćena.

Kažu da ljubav na usta ulazi, ali ono što uđe mora negde i da izađe. Tako se posle nekog vremena pozdraviš sa svojom ljubavi i povučeš vodu. Dakle, ljubav nije baš uvek prijatna, ali je neminovna i uvek prisutna u našem postojanju. Bivša, sadašnja ili buduća, ljubav je ljubav i tu nema pogovora. Sva nastojanja da se utvrdi da li krave osećaju pravu ljubav prilikom veštačke oplodnje nisu urodila plodom, jer su se krave zavetovale na ćutanje o ovoj tabulisanoj temi. Zato se i dalje nad njima vrši genocid u koncentracionim klanicama.

Da nema ljubavi ne bi bilo ni ljubavnika, a ni bilateralne deobe ljubavi, što po kući, što po komšiluku. Kako je navedeno u narodnoj poeziji, kraljević Marko je voleo vino, ali i vilu Ravijojlu. A, voleo je i svog Šarca sa kojim je delio vino, ali i vilu Ravijojlu. Pa, neće valjda dozvoliti da se voljenom Šarcu osuši kukuruz u periodima obilne vlage. Zanimljivo je da je baš nekako u to vreme zbog deobe ljubavi nastao izraz šaranje, verovatno po Šarcu ili nekom drugom magarcu. Naravno, ljudi su različiti i nisu svi blagonakloni šaranju, a zbog pojačanog intenziteta svoje ljubavi i deficitarne ljubavi voljene osobe osećaju se prevarenim. Jaka stvar, i Snežana je volela svih sedam patuljaka, a nijedan patuljak se nije osećao prevarenim. Kako bi ljudsko biće uopšte znalo da je ljubav prava ako nema nikakvog prethodnog iskustva. Postoji neka priča da je prava ljubav čvrsta veza voljenih osoba, a nastala je tako što su se još pre prvih faraona učesnici čvrste veze vezivali čvrstim pajvanima, tako da ni na malu nuždu nisu mogli jedno bez drugog, i to se smatralo zakonom. Ipak, velika nužda zakon menja iz objektivnih razloga.

Ko se bije taj se voli, kaže ova narodna mudrost, kod koje nije baš sasvim jasna praktična primena, iako istoričari astronomije navode da ljubav ume da bude bolna. Malo je verovatno da bi se moglo smatrati voljenjem ako bi voljenoj osobi u znak rođendanske pažnje razbio nos, ili zatvorio oko sa lepo iznijansiranom tamno plavom aurom oko oka, kao čestitku godišnjice braka ili nekog drugog jubileja. Ipak, ljubav je od Boga došla, pa je čudna kao i putevi gospodnji. Dešava se da žešći ljubavnici ponekad voljenoj osobi bejzbol palicom izlome rebra, ruke, noge ili otvore lobanju, ali kako stručnjaci kažu u ljubavi i ratu sve je dozvoljeno. Nejasno je onda zašto se zbog takvih izliva ljubavi snosi zakonska odgovornost. Dokaz večne ljubavi je i ubistvo voljene osobe praćeno obaveznim samoubistvom. Večni mir, večna ljubav.