Asocijacije

-Ovako gospodine Platišiću, sada ćemo malo da se igramo. – reče psihijatar - Ja ću reći jedan pojam, a vi ono šta vam prvo padne na pamet. Može?
-U redu. – nevoljno reče pacijent.
-Struja! – reče glasno psihijatar.
-Račun! – još glasnije reče Platišić.
-Dooobro. Voda! – reče psihijatar novi pojam.
-Račun! – kao iz topa odgovori pacijent.
-Zanimljivo. – počeše se psihijatar iza uha. Idemo na sledeći pojam. Priroda!
-Račun! – dreknu čovek.
-Čekajte, kako priroda, a račun? – upita psihijatar skidajući naočare.
-Pa ono...gas, komunalije, to me sve asocira na prirodu, a ona...
-Dobro, dobro... – prekide psihijatar unezverenog Platišića - Jasno mi je. Žena!
-Račun! – ponovo gromoglasno odgovori pacijent.
-Objašnjenje? –iznureno postavi psihijatar pitanje.
-Juče je moja žena bila u kupovinu i kada mi je pokazala račun...verujte da sam poludeo.
-Primećujem da vas to stanje još uvek drži. Usudiću se da postavim sledeći pojam. Roditelj!
-Ne vredi doktore. – slomljeno reče pacijent - Ponovo je račun.
-Pa Boga mu, kako?! –iznervirano reče psihijatar skočivši sa stolice.
-Onomad sam išao da kupim lekove roditeljima, a znate...oni imaju malu penziju. Dali su oni meni novac...
-Ali to nije bilo dovoljno da platim račun, pa sam morao ja da dodam? –šetajući po ordinaciji završio je pacijentovu rečenicu psihijatar.
-Tačno. – oborenim pogledom je potvrdio čovek.
-Znate, vaš problem nije duševne prirode. Vas muči plaćanje računa i ja vam tu ne mogu pomoći.
-Tako sam i mislio. – reče Platišić - Mogu da idem?
-Svakako, samo da vam napišem račun. – reče psihijatar uzimajući olovku sa stola.