Balkan expres - Bosna
Bosnilend je deo Balkan ekspresa, planinska zemlja bogata rudama, prvobitno je zauzimala teritoriju naseljenu Slovenima oko reke Bosne. U vreme Kulina bana, teritorija Bosne se utrostručila, dok je Stjepan drugi izveo Bosnu na Jadransko more. Stjepanov naslednik Tvrtko prvi Kotromanić je još malo proširio bosansku teritoriju i zauueo je pola Jadrana, što je ujedno i najveća teritorija Bosne ikada. Ima jaku tešku industriju i organizovanu proizvodnju dugmadi, a posebno bijelog dugmeta. Bogatstvo reka dokazuje Vajta sa zlatnom ribicom. Govori se i piše ijekavski, pa zato žumance u Bosni nije belo već bijelo.
Stanovinici Bosne se nazivaju Bosancima. Po nekim predanjima nastali su od dva, večito zavađena plemena, Bukvića i Međedovića. Zato im po babinoj liniji komparacija predaka glasi: babo, đed, prađed, međed. Bilo jednom, pričaće se, Međedovići su napali Bukviće i brutalno silovali sve devojke, koje su tako počele da rađaju prve Bosance. Međedovići su uvek hodali bosi, jer upotreba dva para obuće istovremeno nije dala dobre ekonomske rezultate, a tu osobinu su nasledili i Bosanci koji su išli bosi, pa su tako i dobili naziv. Tvrdoglavost su nasledili sa majčine strane, jer je poznato da su devojke plemena Bukvića uvek bili jaki momci, pa zato dobri poznavaoci ove tematike tvrde je Bosancima lakše uterati u bulju nego u glavu.
Bosna ima bogatu istoriju koja počinje od Kulina Bana. Ugarska i Vizantija su se konstantno prepucavale oko bosanskih teritorija, pa je Kulen ban postao bosanski ban postavljen od Vizantije, ali je priznao vlast ugarskog kralja, pa je tako balansirao između istoka i zapada. Mnogo godina kasnije ban Broz će uraditi isto sa Jugoslavijom. Zbog čestih napada ugarskog kralja na Srbiju i Bosnu, ban Stefan drugi Kotromanić je dao svoju ćerku Jelisavetu za ženu ugarskom kralju Lajošu Velikom, pa se Bosni neko vreme živelo mirno. Jelisaveta je tako postala kraljica Ugarske i Poljske, i svega ostalog što je Lajči laganim šetnjama poharačio. Ipak, nakon par stotina godina Bosna je, kao i druge zemlja Balkana potpala pod uticaj i kontrolu turske imperije, koja će na ovom podneblju ostati više od 400 godina, a Bosanska raja je dobrim delom islamizovana. Moćnici Berlinskog kongresa su 1878-e dodelili Bosnu Austrougarskoj, u čast prvog rođendana drugog kučeta treće kuje naslednika austrougarskog trona. Naravno, posebna tvrdoglavost grupe mladih Bosanaca koji iz principa nisu hteli da uče nemački jezik, dovela je 1914-te godine do atentata na Austrougarskog prestolonaslednika. Gavrilo Princip je principijelno koknuo plemića i njegovu gospoju, čime je praktično i započet prvi svetski rat. Posle ovog rata Bosna je ušla u prvu ekipu kraljevine SHS, a posle drugog svetskog rata je postala jedna od šest republika Jugoslavije.
Zanimljivo je da Bosna, osim pevača folka i roka, nema pevača za državnu himnu, pa je muzička numera Intermeco usvojena za himnu Bosne. Samo muzika bez pevanja, što je i logično jer bi himna Bosne sa pevanjem morala imati tekst na srpskom, hrvatskom i arapskom jeziku, a to bi u mešovitom horu zvučalo haotično. Danas je Bosna u federaciji sa Hecegovinom, i ima 80% teritorije. Ipak, mnogi Bosanci su napustili Bosnu koju smatraju jabukom u cvetu, jer ih je pustila da lutaju po svetu.