Bez meseca

Dugo sam verovao, da je oblik meseca na noćnom nebu prorodna pojava, koja zavisi od položaja nebeskih tela. Ali, dobio sam dojavu od čoveka iz elektro privrede, da mesec sija po principu dvotarifnog brojila, što impresivno zavisi od potrošnje struje, po sijalicama. Čim ta potrošnja opadne, mesec dobije direktivu da slabije sija, pa ljudi moraju da upale svetla. Postoje špekulacije, po direktivi predsedničkog premijera, da će mesec biti izbačen iz upotrebe, zbog opstanka ugrožene struje. Pa, mora i struja da živi od nečega, ali nedostatak meseca, izazvao bi mnogo različitih, povoljnih i nepovoljnih situacija.

Bez meseca, vukodlaci bi se strahotno ubedačili, jer ne bi mogli da se igraju transformacija za transformerse i našli bi se u čudu, izgubljeni u magli, bez mesečine. Psi bi lajali na sijalice i elektro privreda bi ih mogla tužiti zbog napadnog udvaranja, sa laskanjem. Mesečni ciklusi bi se pretvorili u legende, a u deficitu ciklusa, devojke bi ostajale opterećene, nemajući pojma kada, šta, i kako ih je snašlo. To bi mnogim momcima izazvalo finansijski kolaps, a ljubitelji pice sa kečapom, bi ostajali bez omiljenog delikatesa, pa bi morali da pređu na burek sa krvavicom i belim lukom. Vampiri bi, umesto čoveka, napali morskog ježa, pa bi mu se morali izvinjavati. Grof Drakula bi hasao na infuziju, dok bi tetka zauvek ostala u Crvenki. Tamponi više ne bi bili potrebni, pa picajzle ne bi mogle da skaču bandži džamping, i smorile bi se, do nekih novih jaja.

Bez meseca, Mujo bi zatvorio kovačnicu, zbog gubitka lokacije i povećao broj nezaposlenih potkivača, a kobile bi sekle vene, zbog nedostatka modne obuće. Britanska policija ne bi napisala pesmu Mesečina bato, što prevodu znači flaširani sms. E, svašta. Flaširati sms, umesto paradajza ili rakije. A mislio sam, da je glupa samo policija jedne balkanske zemlje.

Bez meseca, Nil Armstrong nikada ne bi napravio mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo. Teksaški rendžer, Čak Noris, je u jednom svom bestseleru napisao, da je Nil zabio američku zastavu u blato teksaške pustinje, pa su ga lokalni indijanci olešili, malo spreda, pa malo otpozadi, i zabadali nešto u njegovo blato. Zvezda Danica nikada ne bi bila zagrljena, bar ne od mladog meseca, a indijanci ne bi prizivali kišu, igrajući u krug, oko Nila. Videli Užičko kolo na ju tubetu, pa ga iskopirali, kao bratija Kinezi. Mesečevu sonatu, Betoven nikada ne bi napisao, a Majk Oldfild ne bi imao Mesečevu senku, a možda ni svoju.

Bez meseca, bar mali deo ljudske populacije, bio bi zdraviji, jer ne bi bilo mesečara, koji korziraju po krovovima. Betmen bi morao da naruči mobilni bilbord, da bi svečano obeležio svoje prisustvo, svojim znakom. Isti bilbord bi, u vreme Betmenovog odsustva, koristile i veštice, za selfiranje na metlama. Ako nema meseca, nema ni mesečine, pa bi Romeo mogao da polomi sve tri noge, padajući sa merdevina. I odmah bi bio uhapšen, zbog bezuspešnog udvaranja u pokušaju, bez Juliškinog overenog odobrenja, a Juliška bi morala da angažuje zadrugu, da joj kombajnima opajaju paučinu.

Bez meseca, kalendari bi dobili nov raspored brojki i slova, a 12 mesečnih naziva, bilo bi dodeljeno bićima nordijske mitologije, u Valhali Atlantide. Po gregojulijanskom redu vožnje, godina bi imala, čak 54 dana. Rođendanske žurke bi bile znatno češće, kao i državni i verski praznici. Pa, nije ni tako loše. Ako od 54 dana odbijemo vikende, krsne slave, praznike, godišnji odmor, radili bi 10-ak dana godišnje. Naravno, još uvek postoji mogućnost bolovanja. Pa, treba li nam mesec, uopšte?