Foto: 
Shawn Perez

Blato city

 Niz obale nekada čiste reke sa obe strane pružao se Blato city. Nekada lepa varoš koja je živela u pitomini, zaštićena dvema lepoticama, planinama koje su kao vitke figure stajale, baš kao čuvari lepe varoši. Vekovi su prolazili i kako to biva, razni divlji osvajači pohodili su grad, rušili, gradili, ali uvek je nešto ostajalo iza njih kao spomen na boravak.

Ali, prođe neko vreme kako nije bilo osvajača, bar ne vidljivih. Ipak, varoš, pardon Blato city, pala je, poklekla i njome zavladaše neki čudni, sirovi ljudi, gradeći nakaze, rušeći lepotu i sećanje, ne ostavljajući ništa, baš ništa kao trag da su ljudi tu i vekovima ranije živeli, gradili, stvarali.

Neke nevidljive granice koje su postojale, a to bi prolaznik mogao primetiti tek posle upornog razmišljanja, postojale su i delile grad poput Berlina, Bejruta, Belfasta. Postojale su granice koje su delile grad na savremene feude, sa kmetovima blatnjavih feudalaca. Tačno se znalo do koje uličice i koje gradilišta je čije.

Veliki investitori raskomadali su maleni gradić. Maleni, ali sasvim dovoljan plen da izvuku iz šupljih džepova podanika crno ispod nokta. Raskomadali su, ali, odjednom je  tišina, neprirodna tišina, zavladala Blatogradom. Nije više bilo žamora, graje, pa i makar retkih nasmejanih lica. To  zabrinu koordinatora, bledog, poslušnog i željnog moći,  tipa koga su negde iz naftalina izvukli da makar neko pismeniji može sa retkim strancima razmeniti reči, nekoga ko je trebalo da  predstavi novo lice Blatograda.

Poslušan, plašljiv, ali ipak malo pametniji, nametnu se gospodarima sa pričom da nešto pod hitno treba uraditi, jer tišina koja je strujala, mirisala  je  na  probleme. Ko zna ko može napraviti sranje i pokušati da, drogirane Blatograđane, podigne na pobunu. I gospodari mu dadoše  značajan zadatak i nešto malo novca da pokrene priču, da osmisli kako da se tišina prekine.

Danima je razmišljao, već umoran tražeći neko novo lice da mu nameni ulogu, da mu  pruži priliku da brblja, sere, laže i da tako pokrene učmalost i probudi ljude. Preko potrebno mu je novo, nepoznato lice, jer svi do sada istrošeni su kao  kondomi, sva sranja su israna i mora naći nešto novo.

I gle čuda, čitajući vesti sa neta, neprimetan tekst, pominje se Blatograd, neko nešto fekališe, poziva na otpor. Dar,  to  je dar i odjednom mu se osmeh razvuče niz lice, srce poče ubrzano kucati od radosti. Ne časeći časa, pozva svog poznanika da mu što pre dostavi informacije o licu  koje se potpisivalo kao terapeut. Da, baš terapeut, on ili ona (bolje da je ona). To je lice koje će uraditi domaći zadatak, sa malo  novca podmitiće lice, a on biće korak bliže do Borda gospodara. Ovo je trenutak da izađe iz mraka i da se predstavi kao neko koga su čekali.

Nije dugo čekao, tapetar i mamlaz, dva njegova lokalna dripca, igrači za prljave radove, dovedoše mu u kabinet terapeuta. Dar, novi dar, jer bila je to žena od četrdesetak godina, lepog izgleda, odnegovana, ali nezadovoljna. Odmah je starim policiskim okom prepoznao taj detalj u  njenom pogledu. Odmeravajući je, smišljao je koliko da joj ponudi, nema cenjkanja pošto situacija zahteva brzinu. Mora se brzo raditi. Ona je igračica, ona je ta…

Posle nekog vremena, koordinator je zadovoljno trljao ruke, pravi potez je učinio, svi mu odaju priznanje. Komesarka, njegova glumica, zapalila je grad. Toliko je izmišljala, srala,  da su se mreže usijale. Svakog dana rastao je broj besnih koji su joj pisali, kritikovali Bord, tražili promene. A, ona je tako lepo i mudro srala, ubeđujći većinu kako je smrad izmeta najlepši parfem. Rađala su se nova jutra, novi sunčani dani. Koordinator je uživao, jer sada sa punim  pravom može biti ponosan. Blatograd smrdi na izmet, blesavi se pale i laju, a energija se širi. Komesarka je bila najbriljantniji njegov  izum, sada ide na ručak sa njom, Blatograd zaslužuje festival, a ona će ga osmisliti.

Blatofest – energija iz gliba! Vaša nova vizija!

Komentari

Komentari