Brdo

U predizborni obilazak Donjeg Zapećka došao je gospodin Maksa, kandidat opozicione partije za narodnog poslanika.

- Vidim, sadašnja vlast je zaboravila na vas!

- Načisto! – zagrajaše seljani.

- Ako mi pobedimo, od vašeg sela napravićemo raj na zemlji.

- O kakvom raju govoriš?! – upitaše prisutni. – Mi živimo kao u paklu.

- Naša partija planira da ovde bude zimski turistički centar. Kod vas će se održavati smučarski skokovi! Kao prvo, preuredićemo vašu zapuštenu skakaonicu.

- Ali, mi nemamo skakaonicu!

- Nemate skakaonicu?! Ništa, napravićemo novu. Planinu, hvala bogu, imate.

- Mi smo u ravnici! Nemamo planinu!!!

- Nikakav problem, podićićemo vam planinu! – potom je uzeo mobilni telefon i pozvao nekoga. – Alo, šefe, koliko nam treba da u Donjem Zapećku podignemo planinu?!... Pa, nemaju... Da, da, dobro, razumeo sam... Evo ovako, braćo i sestre: planina u ovom trenutku otpada, jer je investicija velika. Na vašu lokaciju premestićemo ono palanačko brdo!

- Zašto?! – unezveriše se meštani.

- Želimo da u Palanci niko ne zna šta se iza brda valja.

- Pošto će brdo biti naše, možemo li i mi nešto da valjamo iza njega?! – upita najpromućurniji među prisutnima.

- Glasajte za nas, a onda valjajte koliko vam drago! Ali, samo pošteno, molim vas!

- A šta da radimo mi koji nismo rođeni za valjanje i uvaljivanje?!

- Vi čuvajte ovce, to je danas najrentabilnije. Brdo koristite za ispašu.

- Propali govedari, svinjari i kozari, a ti nama nudiš ovce! – zagalamiše.

- Braćo, ja vama nudim specijalne ovce...

- Je l' one koje glasaju, a vi ih posle šišate ceo mandat! – javi se neki šeret.

Gospodin Maksa je objasnio da ove ovce daju staklenu vunu, a umesto brabonjaka izbacuju najkvalitetniji tvrdi sir, ovčiji razum se. Zarada je ogromna, jer su to gotovi proizvodi, spremni za naše i inostrano tržište.

- Čije su to ovce, i kako mi da dođemo do njih?! – interesovali su se seljaci.

- Ovce su proizvedene u našoj partijskoj kuh... pardon, u našoj genetskoh laboratoriji. Vi samo treba da se učlanite u našu partiju, glasate za nas, i kad osvojimo vlast daćemo svakome po deset brava.

Prolomi se aplauz oduševljenja i poče masovno potpisivanje partijskih pristupnica.

Gospodin Maksa ponovo uze mobilni telefon:

- Šefe, uterao sam stado u naš izborni tor!

Autor: Ljubomir Ilić