Deda Rođa diverzant

Neki očev dalji ujak, deda Rodoljub, je u našu kuću dolazio retko. Uglavnom na proputovanju iz Beograda za Belu Crkvu na proslavu državnog praznika Dana ustanka. Istina bilo je to baš davno ali se sećam da je svaki put ushićeno pričao kako je, kao diverzant, učestvovao u onom čuvenom prejebu tupavih švapskih generala u vreme bitke na Neretvi.

- Glupa švapska goveda! Mi skrljamo most. Oni se poraduju da smo u klopci i da će nas podaviti ko što zmija davi žabu. Do mojega! Mi most opravimo za noć i vojska pređe reku. Cvrc Milojka!!

Sad, što mi jutros pade deda Rođa na pamet? Pažljivo sam preslušao radio i tv dnevnike i niko nigde nije digao nikakav most u vazduh. Jeste da ima ratova, fijuču rakete, ruše se gradovi, pitevi, naftovodi...

I tu stiže taze vest: kod nas, uz granicu neki diverzanti ostavili dva ranca puna razornog eksploziva i ostalih drangulija u blizini gasovoda! Sve vojnički precizno upakovano, samo da neko stručan to sastavi i - gruuu!! Ako sam dobro razumeo generala, koji narodu putem televizija objašnjava uspešnost akcije na zaštiti gasovoda, kvalitetan eksploziv američke proizvodnje je trebao neki migrant da sastavi i aktivira, ali se nešto pišmanio i netragom zbrisao. Danas svaki migrant zgodno barata najnovijom američkim diverzantskom opremom, ovo je 21. vek.

Srećom te migranti nisu poznavali mog deda Rodoljuba, umro je nekako krajem prošlog veka, i nisu mogli da čuju njegovu priču o stručnom zajebu švapskih generala. Nije tu priču čuo ni ovaj naš general. Nadam se da nećemo ni mi ni oni sutra u vestima čuti da je još neko znao za partizanske diverzantske cake i da je negde neki povratnik, kad su se kamere pogasile i svi vratili svojim kućama, spojio žice te da je bilo – gruuu!!

Da nisu, sačuvaj bože, ona dva ranca ostla tamo gde su nađena?!

Autor Zlatomir Aleksić