Demokratizmi Milana R. Simića

Imao sam nekoliko ponuda iz inostranstva da pišem aforizme o njima.
Ostao sam iz patriotskih razloga.

Imamo nepisan zakon, ali i nepisano pravilo da se kod nas na književnim konkursima ne nagrađuju najbolji.

Nije tačno da imamo dve Srbije, treća je u belom svetu.

Jugoslavija se raspala ratom, Srbija zlatnim dobom.

Među piscima grafita nema plagijatora.
Antologijski Berlinski zid nas ja uverio.

Svetski dan slobode medija obeležili bismo i mi, ali je nemamo.

Istoriju smo falsifikovali, jer mnogi događaji u našoj prošlosti nisu se dešavali kako smo očekivali.

Glad više ne kuca na naša vrata.
Širom su otvorena.

Nekada su nas pogađale rodoljibive pesme.
Sada aforizmi.

Sudbina nije naš zakon, u njoj nema rupa.

Pala je cena fakultetskih diploma.
Skuplje me je koštala književna nagrada.

Mislim, dakle nisam član nijedne političke stranke.

Bože, zašto im opraštaš?
Znaju šta rade.

U početku ne beše ni reč.
O veštačkoj inteligenciji.

Oni su naša mučnina.

Nije lako, ali živimo kao ljudi.
Pišu nam rođaci iz inostranstva.

Znamo s bedom.
Nismo mi sirotinja od juče.

Novoprimljeni članovi Udruženja pisaca pišu kako govore.
U tome i jesu bruka i sramota.

Iz junačkih pesama preselili smo se u horor priče.

Tačne rezultate naših izbora danas ne bi pogodili ni Tarabići.

Nevino optuženi nisu verovali da se zločin ne isplati.
Uverili su ih na suđenju.

Pa šta ako pišem aforizme iz jedne rečenice?
Jedan književni kritičar me je pohvalio i rekao da niko od mene ne piše bolje između redova.

I vaša religija je dobra, samo kao i u našoj, i u njoj je logiga karika koja neostaje.

Autor Milan R. Simić