Dilema Eutifrona

Jednog sasvim običnog dana čovek prosečne pameti i obrazovanja je na Fejsbukovoj stranici „Misliti svojom glavom“ pročitao koja je bila Eutifronova dilema – Da li bogovi vole ono što je sveto, ili je to sveto zato što ga oni vole. Sam se Eutifron nakon tog Sokratovog pitanja spetljao kao pile u kučinama mada se, po delimično sumnjivoj Platonovoj tvrdnji, ni ranije nije pokazao kao vrstan besednik.

Tada našem prosečnom junaku dođe neočekivan momenat lucidnosti. Da li je to Bog progovorio iz njega, da se nije baš smisao njegovog četrdesetpetogodišnjeg postojanja svodio na to da čovečanstvu pruži jednostavan odgovor na dilemu tešku dva i kusur milenijuma, da li je svaki istinit odgovor na komplikovana pitanja uvek jednostavan, ili sve to beše najobičnija besmislica, ne usuđujem se tvrditi. Bez obzira na malopređašnje nedomice mogu vam reći da je naš junak pomislio – I jedno i drugo, što i napisa kao komentar objave. Misao mu je ubrzo zaokupio snimak raznih mačketina koje se zabavljaju tako što obaraju vazne sa cvećem, neke lončiće, lampe, toalet papir, jedan časovnik sa klatnom, monitore…uz muzičku podršku Betonovove pete simfonije.

Rešenje zagonetke stajalo je nepročitano sve dok ga Koma, administrator stranice posvećene kritičkom mišljenju za početnike i veterane, nije obrisao. Pošto je Koma zakleti ateista koji smatra da Bog i Razum ne mogu smisleno obitavati u istoj rečenici, osim kao sušta suprotnost, tako da bi nekakav drugi odnos sam po sebi bio oksimoron, našeg je junaka odmah blokirao štiteći tako čovečanstvo od malignog uticaja verskog fanatizma. Nakon toga je otišao do mola u Ušću da kupi torbicu u obliku belog zeke vezanog sa dva crna kožna kaiša, ukrašenog aluminijumskim kopčama i metalnim bodljama crvene boje, modne kuće „Balensijaga“, pošto je to bilo moderno, a on je držao da je bitno biti u trendu.

Temišvar, 06.04.2023

Autor Damjan Pejović