Divljačko bivstvovanje

Poštovani prijatelji, dragi posetioci ovog skupa, velika mi je čast što mogu da vam, kao prvi potpredsednik udruženja „Trag divljaka“ i vođa naučno istraživačke ekspedicije koja se odvila pod nazivom „Divljačko bivstvovanje“, predstavim rezultate našag rada. Pre svega da se zahvalim sponzoru naše ekspedicije bez čije pomoći čitav projekat ne bi bio moguć. Reč je o gospodinu Pokradoviću, našem kontraverznom biznismenu. Nažalost, gospodin Pokradović je nastradao prošle nedelje kada ga je, kao slučajnog prolaznika, zasula kiša metaka. Odajmo počast nastradalom jednim minutnom ćutanja.
Hvala.
Ne mogu da vam preciziram tačan broj brda, gora, reka i mora iza kojih se odvila naša ekspedicija, ali znam da se zbila jako daleko. Daleko od civilizacije. Ili bar jako daleko od onoga što mi podrazumevamo pod terminom „civilizacija“. Priča je ušuškana između dve reke i između nekoliko šuma. U ovim šumama se rađa raznorazna divljač. Ona raste, razmožava se i umire, kako to obično i biva, prirodnom smrću ili nasilnom. Za nasilnu smrt su odgovorna dva plemena koja žive na ovom plodnom području. Razumljivo, u ovim divljačkim plemenima ne postoji nikakvo udruženje vegetarijanaca ili zaštitnika životinja. To ih, između ostalog, i čini divljačkim plemenima. U ovim plemenima, zamislite, ljude ne dele na bogate i siromašne, već....pardon.... lapsus. U ovim plemenima ljude ne dele na dobre i loše ljude, već na dobre lovce i one koje su manje dobri lovci. Pored lovaca u ovim plemenima postoje žene, starci i naravno deca, koja imaju toliko oskudna razmišljanje i ambicije da je to pomalo jezivo. Zamislite, jedina ambicija ovih mališana je da postanu dobri lovci. A kod devojčica....mislim da one i nemaju neke ambicije. Želja im je da budu voljene od strane izabranog partnera i da budu dobre majke.
Zamislite i ovo, u ovim plemenima ne postoji reč za vođu, vladara ili zapovednika. Jednostavno se sluša osoba koja, po njima nekim bitnim kategorijama, poseduje određene kvalitete. Ta osoba mora da bude dovoljno mudra i razborita, dovoljno stara i dovoljno dobar lovac. Niko ne sluša lovca koji se nije dovoljno dokazao u lovu. Postoji ta vrsta stereotipa da takav lovac i ne može da udeli neki dobar savet ili da napravi neku dobru strategiju u lovu. Ovo je još jedan od pokazitelja da je u pitanju krajnje nerazvijeno društvo. Jasno je da je ovakav vid izbora apsolutno ispod onih u razvijenim cvilizacijama. Ljudi su ovde totalno utučeni čamotinjom da nemaju nikakvu želju za promenom. Možda je to i zato što za bolje i ne znaju. Žene ne učestvuju u lovu, pa samim tim ne mogu da postanu ono što bi mi iz uređene civilizacije smatrali vođom plemena. Ima li potrebe da napomenem da u ovim plemenima ne postoji udruženje žena koje bi se bunilo zbog takvog položaja u plemenu? Žene su svojim statusom uglavnom zadovoljne. Zamislite. One obrađuju ulovljenu divljač, rađaju, brinu o deci, navodno su srećne zato što su voljene od strane svojih partnera u plemenu. Nije upostavljena ni definicija braka niti je on na bilo koji način ozakonjen ali se jednostavno zna ko je čiji partner i to se poštuje. Tako sam ih bar razumeo. Iskreno, nismo mogli da utvrdimo da li je to tačno zato što su nam svi bili gotovo identični. Nemaju nikakvo statusno obeležje, svi su uglavnom goli... Ta gologuzanija je jasan pokazatelj koliko je u pitanju nerazvijeno društvo. Zamislite, golotinja na sve strane.
-A ŠTA JE SA NAŠIM RIJALITIJIMA, GENIJE?! TA GOLOTINJA TI JE U REDU?!
-Gospodine, molim vas da ne dobacujete. Ta vrsta golotinje koju vi spominjete je vid umetničkog performansa. Ova golotinja o kojoj ja govorim nema veze sa ovom koju vi spominjete. Da nastavim.
Spomenuo sam da postoje dva plemena. Oni se ni po čemu ne razlikuju osim što su udaljeni nekoliko desetina kilometara. Boravili smo i kod jednih i kod drugih. Koliko sam shvatio, oni su nekada bili jedno pleme, ali onda su se razdvojili zbog lova. Ako se ulovi neka krupnija divljač onda bi se udarilo palicom u neki impovizovani bubanj, zapalila bi se ogromna vatra i gozbi bi prisustvovali pripadnici i jednog i drugog plemena. Primetio sam da je koncentracija životinja veća u blizini gde je stanovalo jedno od ova dva plemena, pokušao sam to da objasnim ovima iz plemena koji nemaju toliko životnja za lov ali oni me nisu razumeli. Na moj trud da im objasnim da su prevareni, da ovi drugi prolaze mnogo bolje oni su se samo kezili i nerazumno klimali glavom i tapšali dlanovima. Oni ne znaju za ratne sukobe ili bilo kakvo drugo iskazivanje nezadovoljstva, pa je sav moj trud da im učinim uslugu, ostao bezuspešan.
Sada ću vam pustiti snimke koje je naša ekipa napravila prilikom boravka na ovom području. Uživajte u snimcima i saznanju da ste pripadnik jednog razvijenog društva i da uživate u svim mogućim njegovim blagodetima. Hvala vam na pažnji.