Đubre
Dvojica starih nepoznanika sedela su jedan pored drugog u zdravstvenoj ambulanti čekajući da dođu na red na pregled kod svog izabranog lekara.
S obzirom da su obojica bili u poodmaklom životnom dobu i da se odavno niko nije interesovao za njihove priče iz davnina, rešili su da iskoriste priliku i da malo protegnu svoje veštačke vilice.
-I ti kod doktorke Kafidžić? -upita jedan starčić drugog.
-Da, da... -odgovori drugi starac i mljacnu, kao da još uvek spava.
Međutim, drugi starac nakon što je shvatio da je dao odgovor koji je bio poput mrtvog čvora i da će njegov potencijalni sagovornik možda odustati od dalje konverzacije, odlučio je da kaže još nešto kako bi se razgovor nastavio.
-Ma svi su oni isti! -reče bojažljivo, ali i dovoljno glasno.
-Jesu. -reče pokretač ovog razgovora.
Ponovo je zavladala tišina koja je iritirala obojicu staraca sa ustajalim vodama u kolenima.
-Jesi li u penziji? -upita starčić koji je imao poslednju reč u ovom razgovoru.
-Već trinaest godina. Jesam ja u penziji, ali penzija nije u meni, odnosno nikada nije u mojim džepovima. -reče starac i bi zadovoljan svojim odgovorom.
Za dobar razgovor neophodno je ponekad žaliti se na svoje probleme.
-Ha! Dobro kažeš! -oduševljeno odgovori drugi starac.
-Gde si radio? -podstaknut samopouzdanjem nastavio je da održava razgovor u životu starac koji je izgleda imao više smisla za humor.
-Radio sam u gradskoj čistoći. Vozio sam kamion sa đubretom. -odgovori jedan od učesnika u ovom razgovoru.
-O, pa mi smo znači kolege! -reče nešto veseliji čiča i pljesnu svog sagovornika po mlitavoj butini.
-I ti si radio u gradskoj čistoći? -upita zbunjeno starac i približi se ne bi li bolje video i možda prepoznao svog kolegu.
-Nisam radio u gradskoj čistoći, ali sam u penziju otišao kao vozač. Vozio sam raznorazne direktore, a to je, složićeš se, isto ono što si i ti radio. -reče starac i ponovo bi zadovoljan svojim odgovorom.
-Ha! Dobro kažeš! -ponovo je bio oduševljen drugi starac.
Nažalost, njegovo odušeljenje je brzo splasnulo, jer je doktorka Kafidžić prozvala na pregled njegovog zanimljivog sagovornika, a on je ostao da tavori u čekaonici poput dotrajale sobne lampe u podrumu.
Željko Žele Jovanović