Efikasno samoubistvo (pučna priča)

Lagodno luksuzan život koji nam radosno omogućavaju naši suvereni bogovi, ponekad ljude sa tankim živcima i predoziranom nervozom, u nenalaženju pravog rešenja problema, ubedi da dignu ruku na bližnjeg svog, pa čak i na sebe. Oni koji se odluče da sebi otmu ono najvrednije što su ikada mogli dobiti, imaju više mogućnosti za putovanje bez povratne karte. Ipak, klasične metode su već prevaziđene, iako su se pokazale efikasnim i nisu u trendu, pa se mogu primeniti neke nove metode, koje nisu postojale u doba dinosaurusa.

Vešanje, iliti samoobešavanje, je delotvrono, ali je već toliko puta obavljeno da je postalo smorno, a stvara problem i onome ko treba da te skine sa grane, pogotovu ako spadaš u super tešku kategoriju. Uz to, i pajvan treba da je malo jači. Uvek je bolje da se obesiš komšinici oko vrata. Ova vrsta vešanja se može ponavljati više puta sve dok komšija ne sazna, pa te dočeka u zasedi i u afektu te ukoka.

Baciti se nekome pod auto nije baš uvek pouzdan način da odeš Bogu na istinu, a posledice mogu biti pomalo bolne. Vozač bi u zatečenom stanju mogao da te premlati na licu mesta, tek da zna zbog čega će da odgovara. Praksa je pokazala da je otmenije baciti se pod ruski vojni avion u letu. Ali, da bi izveo takav maestralni poduhvat moraš od malih nogu da treniraš skok u vis, sa sve motkom u rukama. Posle nekoliko miliona pokušaja svisnućeš od muke, a možeš da odustaneš i potražiš neko bolje rešenje.

Pucati sebi u glavu je izuzetno brz i efikasan način samoubijanja, ali nije baš otmeno, jer bi glava mogla da bude pomalo oštećena. Pa, na šta ćeš onda da ličiš? Kako ćeš takav na brifing kod tvorca? Umesto toga, možda bi mogao da presečeš sebi vene na debelom mesu bejzbol palicom ili bilijarskom kuglom. Jeste dugotrajno, ali uvek imaš dobru šansu da se predomisliš.

Trovanje je prastari zanat i spada u klasike samoubilačke umetnosti, ali da bi se otrovao moraš nabaviti otrov ili otrovnicu, što baš i nije jevtino. Nije jevtino ni da se ušljemaš u kafani, ali kada se propisno nalipačiš nećeš imati ni snage, a ni volje da se samoubiješ.

Skakanje sa vrha Ajfelovog tornja je veoma efikasan način samoubistva, ali je pomalo degutantan, jer te u trenutku pretvara u fleku. Nema šta ni da se sahrani. Bićeš samo sastrugan nekom špahlom i odložen u pekmez teglu. Skok sa vrha mravinjaka nije efikasno, ali je prihvatljivije rešenje jer Ajfelovog tornja nema na svakom ćošku. Ako baš voliš da se pretvoriš u flekicu, imaš mogućnost da postaneš bombaš samoubica. U svakoj prodavnici mešovite robe možeš kupiti bombice raznih aroma i za neko vreme riknućeš od ciroze jetre.

Ako imaš novca i voliš putovanja odeš u Kinu i pazariš Koronu, ili otputuješ u Nigeriju gde obogatiš svoje telo sidom. Ako ne voliš da putuješ, lepo sačekaš da ti nešto od ovoga dođe na kućnu adresu, a ne plaćaš ni poštarinu. Jedini problem je, kada dođe, a ti se predomisliš, nećeš imati gde da pobegneš. A, doći će.

Postoji neka opšte prihvatljiva teorija koja se pokazala najboljom, da se maneš samoubistva i sačekaš da se priroda u pravom trenutku pobrine za tebe. Dakle, ne diraj ono što nisi sam stvorio. Preporuka.