Fenomeni današnjice

Fenomeni se dešavaju, ali malo ko veruje u njih dok ne doživi nešto fenomenalno u režiji sopstvenog iskustva. Odem ja na tuširanje gde sve je bilo kao i obično, ali u jednom trenutku mi se desilo da postanem mokar do gole kože. Kao da sam pokisao ili isplivao iz tamnih dubina vrtloga rečnog plićaka. Naravno, nisam uzeo u obzir proročanstvo mog pokojnog čukundede vrača, Bog da mu dušu prosti, koji je još u svoje vreme predvideo da će u bliskoj budućnosti samo suva koža moći da se pokvasi, pa sam na fatalno tuširanje krenuo bez kišobrana sa gromobranom, protivpožarnim aparatom i drugim rekvizitima koji bi uspešno otklonili fenomenalna dešavanja svih mogućih fenomena. Znači, voda i koža su fenomenalni fenomeni, pa i doživljaj fenomenizovanih fenomena je fenomenalan. Međutim, jedan od posledičnih fenomena je i taj što voda prestane da curi čim zatvorim slavinu, pa čak i u zimskom periodu. Kada već spominjem zimski period, posebno napominjem da se tu javlja još par posledičnih fenomena. Izlaskom iz kupatila ulazim u hodnik koji se ne greje, pa tako iz nekog neverovatnog razloga počnem da glumatam nakoženog ježa. Ali, čim zastanem pored furnjajuće pećke dnevnog boravka, jež se povuče u meditaciju, a meni odjednom postane fenomenalno. I onda će neko da mi prodaje spiku da fenomeni ne postoje. Svašta.

Još nisam imao prilike da vidim mrtvu babu kako skače na federima, a priča se da ni Atila hunski nije igrao čardaš posle svoje smrti, što govori da mrtvo telo nema izraženu želju za intenzivnim kretanjem. Naravno, od toga odstupa fenomenalni mali ansambl Zombilenda vođen dirigentskom oštricom Fredija Krugera. Znači, fenomeni definivno postoje, samo treba biti na pravom mestu u pravo vreme.

Fenomenizmu, kao pokretu otpora prirodnim dešavanjima, nisu imune ni domaće mačke, jer je neverovatan fenomen da je mačka sposobna da iz repertoara svih ljudskih reči sasvim precizno izdvoji popularnu teralicu, koju svi znamo kao ‘’šic’’, bez obzira da je izgovoriš sa domaćim, argentinskim, japanskim ili nekim drugim akcentom, a posebno kada se pri tome mačja guzica nekoliko puta upozna sa ljudskom obućom. Dakle, mačka je fenomen lingvistike, dok je obuća fenomen lobiranja, a sve fenomenalno zavisi od volje vlasnika obuće. Kažu da isto važi i za nosoroga, ako se tretira kao kućni ljubimac.

Ali, nema ozbiljnijeg fenomena od čoveka. Sklepan od nevidljivih molekulčića nečega, sazdan u celinu ipak je vidljiv, pa još i fenomenalno naraste dok ne prekorači svoj maksimum, a onda se rasprši u ništavilo univerzuma. A, mozak mu je tek poseban fenomenizirani fenomen. Kao lokal patriota, uđem u lokalnu prodavnicu, opasno zaštićen jednoslojnom flispapir maskom, gde susretnem komšiju, advokata, inače fenomenalnog detektora i degustatora rupa u zakonu, bez maske. Iz njegove rasprave sa prodavcem koji je insistirao na upotrebi maske saznajem da je u zakonu napisano da je obavezno nošenje maske, ali nigde u zakonu ne piše da maska mora biti na glavi, i da pri tome pokriva nos i usta.

Čovek ponekad, srećom veoma retko, ume tako fenomenalno da te iznervira da osetiš kako veliki vatreni crni zmaj u tebi svom svojom energijom razbija fizičku barijeru tvog tela, jer psihičke barijere u datom trenutku više nema, sa neutaživom željom za žestoko razvaljivanje nečije bulje. Narvno, desi se i meni ponekad da nekome isteram i puštam zmajeve, jer kasno shvatim da će nekome biti fenomenalno, a nekome neće. Ipak, čak i kada shvatim suštinu tog fenomena, fenomenalno me baš pa i zabole. Dakle, sa nepritajenim zadovoljstvom mogu zaključiti da spadam u fenomene današnjice, jer se pre trista godina još nije desio ni moj čukundeda, a još manje ja. Budućnost je fenomenalna jer će sutra, što bi se upotrebom nekog instant fenomena moglo desiti dva dana kasnije od juče, biti isto kao i juče samo neće biti utorak, nego četvrtak. Ništa od promene, jer ako je juče bilo fenomenalno, biće i sutra. Kako god, ne mogu da promenim ovaj fenomenalni tok vremeplova.