Glava ili pismo

U raspodjeli kućnih poslova, meni je zapala kupovina svakodnevnih potrepština. Mogao sam da biram, pranje, peglanje, spremanje hrane, briga o djeci ili sve ostalo. Izabrao sam ovo drugo i počeo da učim kako to da uradim, a da ljepša polovina bude zadovoljna.

Ispočetka mi je to izgledalo jednostavno, uzmeš pare, robu ubaciš u korpu, dođeš na kasu, platiš, pa kući. Isto kao što sam radio kao dijete kada sam roditeljima kupovao so, šećer, ulje, cigarete... Doduše, morao sam znati za cigarete je li „Drava“, „Ibar“, „Morava“, „Drina“ ili neka druga rijeka  u pitanju. Nikako „Dunav“, do njega nikad nisu došli. Možda se niko nije sjetio. Ili kad me stanodavka pošalje u prodavnicu biciklom da joj dovezem džačić brašna.

Odmah nakon prve kupovine sam shvatio da to neće ići baš lako. Taj hljeb koji si kupio, ništa ne valja. Ko još jede te paštete? Kupuje li iko to smeće osim tebe? Taj deterdžent uopšte ne pere, iz mašine izlazi veš prljaviji nego što sam ga ubacila. Zar ne vidiš da ovaj osvježivač smrdi? Vidiš da tu čajnu kobasicu dijete neće da jede? Jogurt koji si kupio je kisjeo, sir preslan, makarone mecave, toalet papir grub...

Sa pijacom je išlo još teže. Vidiš da su to jaja sa farme, kupuju seljanke po marketima, pa prodaju pod domaće. Zar ti neznaš da taj paradajz ne valja, valjda si u selu vidio šta je paradajz. Kako će da ukisne plastični kupus? Pasulj koji si kupio tri dana se kuva, ti ćeš platiti struju ovaj mjesec. Od ovih paprika se ne pravi ajvar, vidiš da su tanke, nemaju „mesa“ na sebi, one ne valjaju ni za punjenje. Nađi okrugli luk, nemoj ovaj duguljasti, ovaj krompir ni svinje ne bi jele. Vidiš da voće nije svježe, istrune prije nego što stigne do kuće. Ovu lubenicu koju si kupio, sad ti jedi, vidiš da je iskopnjela i nosi je odmah u kontejner da mi ne smrdi u kući.

A tek sam bio u problemu u mesarama. Otkud da odeš u tu mesaru, tamo već mjesecima niko nije ušao, još prodaju bika od prošle godine. Nikad ne kupuj mljeveno meso, oni tu svašta uvaljuju. Nek samelju pred tobom, a prethodno nek mašinu očiste da ne bi dobio ostatke tuđeg mesa. Što nisi tražio da ti dvaput samelju, pravim šniclu za dijete. Vidiš da to meso ima ružnu boju. Pečenje kupuj samo od rebara...

Vremenom sam se navikao, takoreći,  postao ekspert za kupovinu. Ispočetka sam gubio puno vremena dok sve to ne pronađem, a poslije sam direktno išao u određenu prodavnicu i sa već poznate police kupio robu. Niko nije ni pitao koliko to košta. Stoički sam dodavao platnu karticu, a već uveče sam gledao kako se moja plata topi i nestaje.

Prevršilo je svaku mjeru kada sam bio prozvan što nisam pazio na rokove kupljene robe. Čak ni so nije bila u roku, a kamo li viršlice. Pravdao sam se da je u marketu uvijek gužva, da su naočare koje nosim preslabe za čitanje sitnih, često skrivenih datuma, da mi je nezgodno nositi lupu u prodavnicu, da sam mislio da je tog datuma proizvedeno, a ne da je do tada upotrebljivo... Demonstrirao sam da to nije tako važno, za primjer sam popio pivo kojemu je rok davno istekao. Popio bih i rakiju van roka, ali će ispasti da sam pijanica.

Jednog vikenda sam joj predložio da se mijenjamo. Idi ti u kupovinu, a ja ću spremiti ručak, počistiti kupatilo, spremiti sobu, usisati, nahraniti djecu. Dok se ručak krčkao na šporetu, usisao sam kuću, poribao kupatilo, iznio posteljinu na balkon da se provjetri, stavio veš na štrik da se suši, kasnije ću ga popeglati. Ispržio sam jaja djetetu za doručak, a onda sebi skuvao kafu, nasuo rakijicu, uključio televizor, otvorio novine, otišao na fejsbuk.

Skočio sam kad su se vrata zalupila. Nekoliko kesa je bilo ispred vrata, a supruga, onako zajapurena (zgrada nema lift), napala me je sa vrata. Nije te sramota da ja teglim kroz cijeli grad ovolike kese, dok ja uživam uz kafu, rakiju, televizor. Prodavci su neljubazni, u prodavnicama gužve. Nikakav im se red ne zna. Nemaju deterdžent koji sam tražila, neuredno, one na delikatesima ne možeš dozvati, cijene su im užasne, zamalo nije pala u nesvjest kad je vidjela račun. U mesari se posvađala. Na pijaci se ubezobrazile seljanke, kroz grad se ne može proći od automobila. Skuvaj još jednu kafu, dok se ne istuširam, ne mogu da smrdim u svojoj kući. I da znaš, ovako više ne može!

U novoj sedmici ćemo se vratiti na stari režim, a za vikend je najbolje da bacimo paru, pa kome glava, kome pismo...

Mian Pantić