Gluvi slepac

-Dobar dan. -reče čovek koji je ušao u ordinaciju kod ušnog lekara.

-Dobar dan. -uzvrati lekar gledajući u monitor na svom računaru.

Nakonšto se smestio na stolicu na koju je pretpostavio da treba da sedne, lekar je tiho upitao pristiglog pacijenta zbog čega je došao. Pregled je tako već započeo.

-U poslednje vreme ne čujem baš najbolje. -reče pacijent takođe tihim glasom.

-Kako ste to primetili? -upita ušni lekar još tišim glasom.

-Uglavnom tokom razgovora, naročito sa neistomišljenicima. -odgovori pacijent tišim glasom nego maločas.

-Naročito? -zbunjeno upita lekar gotovo šaputajući.

-Da, da... znate, ja se bavim politikom tako da često, mada ne svojom voljom, nailazim na neistomišljenike i političke protivnike. -šapatom odgovori političar.

-I učiniliste mi se poznatim. Najavili su vaš dolazak mada sam na to skroz zaboravio. Izvinjavam se. -reče lekar sada već glasnije.

-Pa dobro... Bitno je da sam sada ovde. -reče pacijent takođe glasnije.

-E pa kada ste već ovde, s obzirom da nemam tako često priliku da razgovaram sa predstavnicima vlasti, da vas pitam kakvi su planovi za zdravstvo? -upita lekar totalno se posvećujući pristiglom pacijentu.

-Imamo brojne planove, mada smo mnogo toga već uradili. Zdravstvo nam nikada nijebilo u boljem stanju nego što je sada. -reče samouvereno pacijent.

-Zdravstvo nam je u katastrofalnom stanju. -reče lekar povisujući ton.

-Molim? -upita političar gledajući bledo u lekara.

-Kažem da nam je zdravstvo u očajnom stanju! -povika lekar.

-Ako možete samo malo glasnije. -reče političar i stavi dlan iza uha.

-Gospodine, oprema nam je dotrajala, sobe su nam u užasnom stanju, krov nam prokišnjava, otpada malter, vlaga je u ćoškovima! -nabrajao je iz sveg glasa lekar, da su ga čulii oni u čekaonici, a i oni kod oftamologa.

-Jeste, mnogo toga smo uradilii za ovu bolnicu. Planira se i povećanje plata za zdravstvene radnike, mada i sada imate veće plate nego vaše kolege u mnogim zemljama Evrope. -odgovori političar ponosno.

-Molim?! -zaurla lekar da se sada već čuo i na parkingu bolnice. Plata nam je mizerna! O čemu vi pričate?! Znate li vi koliko mladih medicinskih radnika odlazi iz zemlje?!

-Ako možete samo malo glasnije, ne čujem vas najbolje! -viknu i političar stavljajući i drugi dlan iza drugog uha.

-Uh... U redu. Čini mi se da vi imate problem sa sluhom samo kada vam se ne svidi ono štočujete. -reče lekar pokušavajući da deluje smireno.

-Nisam siguran da... 

-Čujete odlično gospodine. Slobodni ste. -reče tiho lekar i usmeri svoj pogled ka računaru praveći se da je zauzet.

-O pa to je odlično. Nisam očekivao da ovako vršite pregled, ali ne sumnjam u vaš način rada. Hvala vam. -reče političar i ustade da krene.

Lekar nije odgovorio već je nastavio da gleda u računar.

-Samo da vas pitam... Gde se ovde nalazi očni lekar? -upita pacijent držeći bravu na vratima.

-Na kraju hodnika sa leve strane. Mada, ne morate da idete. Verovatno i sa vidom imate sličan problem kao i sa ušima. Verovatno zato i ne vidite u kakvom je stanju ova bolnica. -reče lekar ne gledajući u pacijenta.

-Molim? -upita političar.

-Na kraju hodnika sa leve strane. -prošaputa lekar.

-U redu. Hvala najlepše. Doviđenja. -reče političar i zatvori vrata za sobom.

Autor Željko Žele Jovanović