Gospodar lutaka
- Izlazi iz mene!
- Nisam ušao da bih odmah izašao!
- Nego kada?!
- Kada shvatiš razlog mog dolaska.
- Ko si ti da uznemiravaš moje odaje u glavi?!
- Smisli ko sam.
- Moje misli ne razmišljaju.
-Znam, jer nisu tvoje.
- A čije su mi misli u glavi?
- Moje!
- Kosi to TI?!
- Znaš vrlo dobro!
- U stvari, ni ne želim da znam u čijem su mi vlasništvu misli.
- To što ne želiš ne značii da ne znaš, Mala.
- Za mene kažeš da sam mala?! TI?!
- Tepam ti, a ti misliš da je sve u veličini. Ima malih Velikih i Velikih malih. Seti se!
- Puca mi pička!
- Da Ja nisam Genije ti bi bila vulgarna.
-Genijalnost je za budale!
- BUDALO!!!
- Opalio si me, BRE!
- To je bila vaspitna.
- A sad ćeš da me karaš?
- Karaću te I zato moraš da budeš dobra i da me slušaš.
- Ko si ti da ja slušam tebe?
- Zar nisi rekla da te ne zanima?
- Više neću da govorim.Gubi se, bre!
- Hoću! Lutko, ja sam tvoj Gospodar!
- Nisam ničiji sluga.
- Svi su moje sluge. Ti si samo obično telo! Zato te i karam. Ne govori nikom da si bila samnom!
- U teškom trenu, a? A šta ako me muči inkvizicija? Da prođem kao mali Radojica?! Ako mi iščupaju nokte k’o u narodnim pesmama, moraću da priznam.Reci mi ko si.
- Neću još! Samo ćuti, ne govori ništa, jer mi je pun kurac svega.
- Čuješ li da ćutim iako su mi puna usta tebe?
- Nije ti dovoljno što si me već uvredila? Puši i ćuti! Ovo je naređenje!
- A kad popušim?!
-Onda ćemo da izvlačimo drvce šibice. Ko izvuče deblji kraj on ostaje, a ovaj drugi odlazi. Od nas dvoje samo jedan može da bude, a ja da budem neću.
- Ti nisi stvaran. (Još uvek spavam. Sanjam! Pričam sa sobom u sebi. Neko drugi je jutros ustao u meni. Bože, odvratnog li čoveka. U crnilu mojih misli je našao belo. Šmrče li šmrče. Ako nastavi tako pretvoriće me u prah. Dunuće vetar i od mene ni pepeo neće ostati. Jesam li zauvek zaspala, ako on ostane budan?! Ko je ON? I šta hoće od mene kad nemam ništa.)
- Zaboravljaš da sam ti rekao da gospodarim tvojim mislima, Lutko. Čuo sam te. Od tebe hoću sve .
- Onda više ništa neću da imam?
- Ni ne treba kad imaš sebe. Sreli smo se natren. Želeo sam da se predstavim. Lutko, ne prepoznaješ me, a ni ja tebe više.
- Ti si luđi od mene!
- Poludeo sam s tobom, pa ću da ti se izgubim opet. Jer moram da odem da biH ti normalna bila.
- Ko si ti da ja slušam tebe?
- Lutko, rekao sam ti da sam tvoj gospodar!
- Pre nego me napustiš, molimte, reci mi ime.
- Zovem se Gospodar Um. Odlazim da biH ti sebi došla.
- Glup je taj Um koji misli da se bez njega u Srbiji ne može. A kako se zove tvoj Gospodar?
- Vučić.
- E, onda idi u Pičku materinu!!!
- Jesi li shvatila sad razlog mog dolaska i odlaska? Zbog tog Gospodara, ja, tvoj Gospodar, moram da odem tamo gde si rekla, Lutko moja! A ti ostani!