Intervju za posao
Skoncentrisana poput snajperiste, devojka je u jednoj ruci držala ogledalce, a drugom rukom je iznad veštačkih trepavica nanosila ajlajner. Prirodna kancelarijska monotonija nije uticala na veštačku lepotu ove dame.
Nakon što je prethodno u bifeu pokušao da ubije tremu, mladić je pokucao na vrata od kancelarije devojke sa punom šminkerskom opremom.
Tek nakon trećeg kucanja začulo se lenjo:“Napred“.
-Dobar dan želim. Ja došao. – reče mladić.
-Pa? – reče devojka.
Mladić se na momenat zbunio ali je nekako ipak sastavio rečenicu.
-Po dogovoru....gospodin Vezić je rekao da se javim danas ovde u vezi zaposlenja.
-Moraću da proverim. Gospodin Vezić je morao da izađe. Ime? – upita devojka.
-Vezić.
-Vezić? Veoma zanimljivo.
Raznobojan, nadograđeni nokat na kažiprstu prošetao se po telefonskom aparatu.
Tu..tuuu…Gospodine Veziću, izvinite što Vas ometam, ovde je jedan mladić koji se preziva Vezić. On kaže da je došao u vezi zaposlenja…Mhm…jasno…da, da…nikakav problem. Rešiću to. Prijatno i doviđenja.
Gospodin Vezić neće moći da dođe danas, ali rekao je da ja mogu da sprovedem intervju za tvoje zaposlenje. Možeš da sedneš.
-Hvala Vam najlepše.
-Imaš fakultet?
-Imam, diplomirao sam pre izvesnog vremena.
-To je lepo. Međutim, nije ni nephodno. Imamo ovde jednog kolegu koji ima raznorazne fakultetske diplome po povoljnim cenama. Ako znaš nekog da mu je potrebno slobodno se javi.
-U redu.
-Kakav si ti to rod sa gospodinom Vezićem?
-Moj otac i njegov otac su sinovi od dva brata od strica, ali ne od rođenog već...
-U redu, u redu...sasvim ste blizak rod i to te poprilično kvalifikuje.
-Super.
-Radno iskustvo?
-Nemam. Znate, nedavno sam diplomirao. Nisam ništa radio...
-Znaš da skuvaš kafu?
-Molim?
-Kafu? Znaš da skuvaš?
-Znam...zašto?
-To će biti sasvim dovoljno za početak. Znaš, novajlije kod nas u početku kuvaju kafu, ali ako još znaš da gledaš u šolju...postaćeš nezamenljiv.
-Ne znam da gledam u šolju.
-Šteta. U karte? Nema veze. Ipak ti je gospodin Vezić rod, pa to nije toliko bitno.
-U redu. Kako Vi kažete.
-Dobro...što se mene tiče ti si primljen. Možeš da počneš kada god hoćeš.
-Stvarno? Pa to je fenomenalno!- poskoći mladić iz stolice u koju je sedeo želeći da zagrli sekretaricu ali se brzo pribrao. Stezajući i tresući pesnice u predelu lica iskazivao je svoje veliko zadovoljstvo što je dobio zaposlenje u državnoj službi.
-Mogu da počnem odmah!- reče mladić.
-Neka, dođi ipak sutra.
-Hvala Vam najlepše. A recite mi, šta ću tačno ja da radim?
-Pa sutra ćeš biti na terenu, ali nije ništa strašno. Delićeš letke.
-Kakve letke?- zbunjeno će mladić.
-Kako kakve? Pa predizborni materijal naše stranke. Idu izbori haaloooo.-raširenim prstima sekretarica mahnu ispred nosa mladića.
-Koje naše stranke?- i dalje je zbunjen mladić.
-Čekaj, zar se ti nisi učlanio?- zbunjena je sada i sekretarica.
-Učlanio gde?
-Mladiću ja te molim da izađeš napolje i da dođeš sutra sa kompletnom dokumentacijom. Nemoj da mi traćiš vreme.- reče mlada devojka i uze natrag svoje ogledalce.
-Aaaaa...treba da donesem diplomu. Nema problema ja ću da...
-Šta će meni tvoja diploma?!
-Pa kakvu dokumentaciju onda?- sve je više tonuo u konfuziju mladić.
-Idi razbistri glavu pa možda i shvatiš. Zatvori vrata za sobom i doviđenja.
Mladić se vratio u bife u nameri da razbistri glavu. Dugo je razmišljao o svojoj nepotpunoj dokumentaciji.
Shvatio je tek uvele kada je na televiziji gledao predizborni marketing.