Izlet na terasi
I, eto nama novih zaštitnih mera u bespoštednoj krvavoj borbi protiv ove koronizovane situacije, a to je tri i po dana, odnosno pola nedelje zabrana kretanja u vidu kućnog pritvora. Ko je sada na izdržavanju zatvorske kazne, može smatrati da izdržava samo polovinu kazne, jer bi i na slobodi bio zatvorenik. Dakle, pravo vreme za bavljenje kriminalom. Gastarbajteri iz svih zemalja, ujedinite se. Pa, i ujedinjuju se, jer po povratku bivaju ujedinjeno smeštani u karantine, na određeno vreme koje po potrebi može biti i produženo.
Ma, ti će’ mi zabraniš? Srbin je po nepisanom pravilu prirode kontraš, pa uvek ima hrabrih prekršioca ovih mera društvene samozaštite, jer država nema toliko nanogica koliko stanovnika. Mnogi nemaju nameru da se odreknu lagane vikend šetnje po parkovima, pa se u nekom trenutku dešava da se laganica šetnja momentalno pretvori u besomučno šprintanje sa postizanjem novih nezabeleženih rekorda. Kućni ljubimci onih koji žive u soliterima takođe imaju ljudska prava na šetnju da se ne bi osećali kao u zatvoru. Naravno, ako u opuštenu vikend šetnjicu povedeš dva ili tri nervozna staforda bez korpice, mala je verovatnoća da će te neko legitimisati. Pa, ni policija Indije ne ligitimiše one koji u šetnju izvode bengalskog macana. Nešto se šuška da bi zbog takvih situacija naša policija mogla da uvede u svoje redove službene policijske mačke, koje bi imale zadatak da odvlače nervozne staforde. Dobra strana ovih vikend zabrana je u tome što nam usled nemogućnosti javnih roštiljanja parkovi ostaju čistiji, što dovodi do zaključka da korona virus ipak vodi brigu o našem zdravlju, na neki način. Vikend ribolovci svih vrsta takođe ostaju suvih udica, tako da su mnogi bučni somovi u dogovoru sa štukama podržali inicijativu kućnog vikendašenja, jer za to vreme štuke mogu da se ponašaju kako hoće, a sitnoj ribi je svejedno jer će svakako da najebe. Izlet u prirodi pretvara se u izlet na terasi, sa roštiljanjem ili bez. Naravno, i ribolovci mogu da uživaju na terasi jer na svojim mobilnim uređajima uvek mogu naći i odgledati neki snimak sa nekog ribolova, tako da je ugođaj neizostavan.
U marketima, poštama i drugim javnim šalterima propisano je rastojanje od dva metra radi bezbednosti. Autobuski saobraćaj je ukinut, jer je propisano rastojanje nije moguće, ali zato taksisti i dalje voze što dokazuje da je dužina relativan pojam, jer dužina od dva metra nije uvek ista i u velikoj meri zavisi od veličine oka. Ako je istina da u svetu ne postoje dva identična oka, onda je normalno da se propisana dva metra drugačije vide. Možda bi trebalo uvesti zakon da svaki građanin osim maske i rukavica mora kod sebe da i metar od bar dva metra da bi preciznim obeležavanjem propisane distance obezbedio svoju sigurnost. Zato bi i naša preduzeća za javni prevoz putnika trebala da uvezu veći broj slonova koji bi razvlačili vozila za prevoz putnika do mere koja obezbeđuje sigurno rastojanje između putnika. Na kupalištima bi trebalo postaviti tezge za iznajmljivanje velikih traktorskih guma, da bi i onima koji su u vodi bilo obezbeđeno propisano rastojanje. Život je kreatak, zato se zaštitimo na sve moguće načine.