Izvor života

Šta je starije, koka ili jaje? I kornjače se izležu iz jaja, a nemaju veze sa kokom, osim ako nekom genetskom inženjeru, posle žestoke pijanke, ne padne na pamet da napravi pernatu kornjaču, ili oklopljenu koku. Ipak, jaja ima raznih, a iz njih se izleže sve i svašta. Ali, kako god bilo, bez vode nema života, a ni mnogih radosti.

Manja deca se najviše raduju letovanju, na jezerima i moru, a pogotovu aktivnom učešću u akva parkovima. Momci i devojke se raduju kampovanju pored reke, gde spavaju pod šatorima u prirodi i uživaju u njoj. Posle kampovanja devojke primete drastične promene na sebi, pa se podvrgnu ginekološkom pregledu posle kojeg se više na raduju kampovanju. I mnogi momci postaju naprasno zabrinuti, posebno ako su nezaposleni, a devojka maloletna i opterećena.

Bez pijaće vode čovek bi dehidrirao i ubrzo riknuo. Zato je osmislio način da pijaću vodu ima u kući, pa ne mora da je tegli sa reke u kantama. Međutim, zbog prastarih cevovoda, česmovača više nije za piće, a ponekad nije ni za kupanje, pa ni za kuvanje. A račun za česmovaču plaćamo kao za pijaću vodu. Zagađena voda nije konzumna, pa je sve više raznih higijeničara koji filtriranu vodu sipaju u plastičnu ambalažu, nalepe deklaraciju i trpaju na rafove prodavnica. Nije naučno dokazano da je neka institucija proverila kvalitet i poreklo flaširane vode, jer onaj koji može da flašira, može i da kupi laboratorijski nalaz o ispravnosti vode koju flašira.

Proizvođači kućne hemije zadovoljno trljaju ruke, jer se troši više sapuna, šampona i kupki kako bi se prekrio neugodan miris česmovače za kupanje. Pri tome je pojačana i potrošnja dezodoransa, čemu se još neko raduje. U ovom kružnom toku, svoj hemijski otpad sipaju u najbližu reku, jer su u elaboratima, od pre osam hiljada godina našli da ribe vole da su namirisane.

Nekada je sva voda na planeti bila kristalo bistra i hemijski čista. Sav živi svet je pio vodu sa izvora, ne razmišljući o kvalitetu vode. A onda je čovek počeo da mašta o luksuznom životu i unapredio tehnološki razvoj sa kojim je, malo po malo, industrijski otpad puštao u tekuće vode, jer voda odnosi sve. Naravno, nije u pitanju samo rešavanje nataloženog hemijskog otpada, nego i privredni, odnosno, ekonomski napredak zemlje zagađivača. Ako bi hemijske industrije u Mađarskoj ili Hrvatskoj, a blizu granice sa Srbijom, pustile u Dunav veće količine hemijskog otpada, ekosistem Dunava u Srbiji bi bio katastrofalno narušen. Ribari ne bi mogli da prodaju zagađenu ribu, pa bi morali da se bave građevinskim poslovima, na crno, dok se stanje ne poboljša. I onako jadan rečni turizam bi, takođe, igubio korak u razvoju, jer niko ne želi da se vozika brodićima po smrdljivoj vodi. Izostale bi mnoge riblje čorbe od sveže ribe, duž obale, jer bi riba bila sveže mrtva ulovljena.

Velike vode se teže zagađuju od malih, ali čovek je doktor destrukcije i manipulacije, pa nalazi načine da zagadi i veće vode. Zagađenje vode daje mogućnost perfidne okupacije i zauzimanja nekog ostrva, na dobrim geostrateškim koordinatama. Dovoljna je slučajna havarija na nekom brodu koji prevozi naftu, pri kojoj će se nafta razliti po veliko površini vode blizu obale. Mnoge ribe će početi da sunčaju stomake, a one koje su bolje sreće, otići će u neke čistije vode. Bez ribe, mnogo ptica ostaje gladno, pa napušta ostrvo u potrazi za zdravijim podnebljem, a bez ptica i jaja, i mnogi gmizavci su prinuđeni na žestoku dijetu. U nedostatku ribe, ptica i gmizavaca, ni čovek nema perspektivu na ostrvu, pa odlazi na neko drugo, ostavljajući staro ostrvo pustim. Organizator havarije zaposeda ostrvo, raščišćava vodu i teren na kojem gradi ono što mu je profitabilno.

Voda ima nezamenjivu ulogu u proizvodnji rakije, piva i vina, jer sa nečim treba oprati flaše pre punjenja. Voda hladi i cevi kroz koje prolazi destilat, pa hladi i destilat, čija se jačina i kvalitet mogu odmah proveriti. U svakom slučaju, lepo rashlađeno penušavo pivo uvek može konkretno da zameni vodu i utoli žeđ. Živeli.