Kako je propao raj

- Ćer'o, došla si Bogu na istinu. Pokaj svoje grehe!

- Ja nisam grešna! - To je nemoguće! Kakve su ti misli?

- Onakve kakav mi je život.

- A kakav ti je život?

- Onakav kakve su mi misli.

- Je l’ pogreše one nekad?

- Retko, ali se desi.

- Dovoljno je da ti jedna misao bude grešna i zgrešila si.

- Čuješ li ti mene? Nisam Ja nego moje misli.

- Onda je i tvoj život grešan.

- Neka je, ali nisam Ja!

- Ćer'o moja, zar ti od Boga praviš budalu?

- Ne, Bože, nego od sebe.

- Budale koje znaju da su budale nisu grešne, ali ti nisi ta vrsta budale. Čovek si i samim tim grešna.

- Rekoh ti da sam čovek, ali sam bezgrešna.

- Ne postoji bezgrešan čovek.

- Dobro! Onda sam žena.

- Opet praviš budalu od mene?

- A otkud ti znaš, Bože, da ne postoji bezgrešan čovek?!

- Jer bi to bio greh veći od greha. One koji se pokaju vodim u raj.

- E, onda sam najgrešniji čovek-žena na svetu.

- Zbog toga ćeš imati povlašćen položaj u paklu.

- Ima vutre, a?!

- Nema, ćer'o, nego ćeš imati pravo na jednu želju pre nego te pošaljem na put u pakao. Reci čika Bogu!

- JeboteBog, šta sad da smislim? Znam!!! Želim da ti kreneš sa mnom.

- Ali ako ja krenem ko će onda da pomaže ljudima?

- Oni ni sami sebi ne mogu da pomognu.

- Raj više neće postojati!!!

- Ne brini! Niko ga nikad nije ni zaslužio. Idemo li?!

- U pravi si! E, jebomeja! Čekaj samo da zaključam vrata.