Kao sav normalan svet

U kancelariju Službe za zapošljavanje ušao je čovek koji je svojom pojavom privukao pažnju inače hronično nezainteresovane službenice. Nije izgledao poput ostalih beznadežnika koji kod nje dolaze gledajući je kao slamku spasa.
-Čime ste se bavili do sada? -upita službenica pridošlog gledajući dokumentaciju koju joj je uredno predao.
-Uglavnom kriminalom, ali tu nije bilo mnogo posla, prevelika je konkurencija. Sa druge strane, želeo sam da se skrasim i da vodim normalan život, madaod tada ništa nije tako normalno.
-Zanimljivo. Još neko radno iskustvo?
-Kao što rekoh, nakon kriminala sam želeo da se skrasim, da postanem porodičan čovek, te sam se, preko nekih ranijih veza, zaposlio kao vaspitač u vrtiću. -reče bivši kriminalac.
-Baš iz krajnosti u krajnost. -primetila je službenica. I, kako ste se tu snašli?
-Odlično. Uspeo sam da iskoristim prethodno radno iskustvo na novom poslu. Kada podviknem, sva deca odmah odu na spavanje, a kada im zapretim brzo nauče i nošu da koriste. Međutim, onda su se pobunili roditelji... znate, dečija prava i ostale gluposti...
-I onda ste morali da potražite novi posao? -znatiželjno je upitala službenica.
-Tako je. Onda sam se zaposlio u kuhinji u zatvorskoj kantini. Radio sam kao servir. Međutim, tamo sam nailazio na brojne svoje poznanike, svako od njih je tražio obilniju porciju, a ja, meka srca, nisam mogao da ih odbijem, te sam dobio otkaz. Nakon toga sam se zaposlio kao baštovan, ali imao sam iskustva sa gajenjem samo jedne biljke, a njeno uzgajanje je, naravno, protivzakonito te sam odustao od tog posla.
-I šta sada? -upita službenica.
-Zapravo, to sam došao ja vas da pitam. -reče nezaposleni.
-Vidite, ne znam kako bih mogla da vam pomognem sa vašom biografijom i radnim iskustvom. Nego, da vas pitam, da li ste razmišljali da se bavite politikom?
-Politikom? -upita iznenađeno nezaposleni. -Pa tu nemam baš nikakvog iskustva.
-Kako nemate, a kriminal? -upita službenica.
-Razumem šta hoćete da kažete. -reče budući političar i pozdravi se sa službenicom.
-A samo sam hteo da živim kao sav normalan svet... - pomislio je dok se ogledao u liftu dok je odlazio.

Autor Željko Žele Jovanović