Kod mehaničara

Kupim nedavno nov auto, nemački model nedavno proizveden pre nekih tridesetak godina, al’ k’o da je juče sišao sa trake. Pa, juče je malo i zalutao na drugu traku i sišao u jarak sa fatalne trake, tako da je sada malo havarisan, nekih devedeset posto. Ipak, to je manje od sto posto, pa se može smatrati olakšavajućim okolnostima meke okoline, tako da je i dalje u voznom stanju, čim ga ukrcam na voz. Unajmim nekoliko migranata iz Finske, fini neki momci, koje sam skupo platio rakijom, slaninom i nekim porno materijalom u boji, da mi ga odvuku do obližnjeg majstora. Angažujem i jedan strani duvački orkestar da mi izduvaju neku hardkor tokatu i fugnu kao ispraćaj mog vozila u servis, ali dečki kažu da ne duvaju nego samo pušu. Pa, jel to onda duvački ili pušački orkestar? Nije ni bitno dal’ će da poduvaju ili popušu, bitno da je meni veselo, jer će moj ljubimac posle jednodnevnog kolapsa konačno dobiti vakcinu koja diže iz mrtvih. Naravno, stanemo na svaki ćošak da Papa održi kratku litargiju sa litrom pobelelog vina, i za neko kratko vreme stvori se manja kolona od nekih dvadesetak miliona degustatora za ispraćajnu pratnju.

I konačno stignemo do autohirurgije, al’ primarijusa nema. Pa, gde bi mehaničar bio nego u mehani, iako se slobodno može reći da nikada nije bio alergičan ni na kafanu. Istini za volju, majstor i nije neki mehaničar, neg’ je polupismeni samouki bravar koji je čak dva puta video slike automobila u svom životu, al’ boljeg na planeti nema. Kao pravi visokokvalifikovani autogerontolog odmah je primetio da je prednja leva gusenica malo izduvana, pa je duvački orkestar dobio novu narudžbu, čime je bilateralno uspostavljena neraskidiva veza mehanike i umetnosti. Obiđe majstor nekoliko krugova oko limuzine, pa još nekoliko, pa još nekoliko hiljada dok nije pošteno utabao aneks delti Amazona, i sa konzilijumski ozbiljnim osmehom mi šapne da se pripremim na najgore. Gledam ga, i ne verujem.

- Majstore, jel’ tebi kondor up’o u to ćoravo oko, seljoberčino? Pa, jel’ ti, vrapčiji prdežu, ne vidiš da mu nije dobro, il’ si glup k’o trougao? Gledaj samo, moj mezimac povraća i ima proliv. Sipa sa svih strana iz svih rupa koje ima, mamlaze užasavajući. Za tebe, Fredi Kruger je samo kratkorepi spermić. Obrati posebnu pažnju da moj auto iskašljava, obnevideo je i na blizu i na daleko, stenje k’o na svrški, a ti kažeš da mu nije ništa. I još ja treba da idem da kupujem delove? Vidi sad kol’ka si kurčina isp’o, šimpanzo nikaragvanska. Ej, nemoj ti samnom da se kačiš jer znam nazive pet opasnih sportova, pa ću te iscepam k’o truleks. E, da te baš jebem u tu poganu preklapaču. Na ovom spisku šta s’mi dao ima delova za pet spejs šatlova i još tri u rezervi. Da nećeš možda i opremu za lansirnu rampu, konju vodeni? Aj’ osposobi mi ovu lepotu pa da sutra palijam u Šangaj. Kako to misliš, šta ću u Šangaju? Idem zato što ’oću da kupim par prasica za Božić, a cena prasica u Šangaju je daleko manja nego u Jordanu. A tako su lepo žuti, k’o da su oprljeni i dvared šureni svetom vodicom od prve jutarnje rose iz cveta breskve. A, oni jordanski su nekako mršavi, k’o da ih tove na infuziju. Ooooo, nemoj mi reći. Znači, Kinezi uvoze prasiće iz Jordana, pa ih tove apolo-19 koncentratom dok ne budu bucmasti. Svašta. Pa, sutra idem, nego kad da idem? Znam da je sada rano proleće, al’ dok stignem tamo, nađem prasad i vratim se kući, biće taman negde pred Božić. Mašala za mene. Šta? Alo, bre! Rekoh mašala, a ne mešala, gluvaću jedan. Al’ vidiš, kad smo već dotakli temu, baš mi pade na pamet da bi i ova tvoja Mira mogla malo da mi mašala promeša maršala i dva generala, ako nemaš ništa protiv. I tako izgleda kao kvočka na jajima. Znači, nemaš ništa protiv, al’ da je vozim do Moskve. Pa, koji će ona kurac u Moskvi kad u svom usranom životu nije izašla iz dvorišta? Nisi ti kršten, kol’ko mi se čini, il’ si kršten harpunom. Ima neke rodbine u Moskvi? Aj’ dobro, svakako moram da skoknem do Moskve po pljugu, a odande metroom do Pekinga, pa gondolom u Šangaj. Čitao sam u nekim norveškim novinama da šangajske gondole imaju ugrađene automatske rejban venecijanere, a i klimu zbog prasića. Mirooooo, pakuj kofere pa da pičimo za Moskvu. Molim? Kofere. Kofere Miro, ne kovčege. Sva si ti za kovčeg.

Kakva ćuskija, božemesačuvaj. I ja sa time treba da putujem skoro pa jedno godišnje doba. Znači, najeb’o sam k’o šangajsko prase, made in Jordan.