Kolotečina

-Dobar dan, mlada gospo, imate li štogod da udelite ubogom sirotanu? –učtivo reče prosjak, pružajući svoju zamazanu ruku.
-Nemam! –reče užurbana gospođa, ne pogledavši u prosjaka.
Isprativši pogledom gospođu, prosjak je seo na jučerašnji broj novina, bacio je pogled ka pohabanom šeširu sa par novčića unutar njega, pomazio je svog olinjalog, žutodlakog mešanca i uz uzdah sebi u bradu rekao:“Ubiće me jednog dana rutina ovog posla.“

Na liniji 43 je ustaljenja gužva. Ustaljenu gužvu prati ustaljena nervoza putnika koju prati ustaljeno međusobno guranje. Kao prilog guranju ide međusobno vređanje, galama i svađa. Pre nego što se gužva raščistila, džeparoš, sa gotovo decenijskim iskustvom u svom poslu, napustio je mesto zločina. Kod sebe je imao tri novčanika, računajući i njegov. Skriven od očiju javnosti, sa neupaljenom cigaretom u ustima, džeparoš je proveravao sadržinu ukradenih novčanika. Fotografije dece, lična dokumenta, recept za melem za hemoroide i neka sitnina. Lepljivim prstima je potražio upaljač po svojim džepovima i dok je palio cigaretu pomislio je:“Ubi me monotonija ovog vražjeg posla.“

-Predsedniče, stigao je sestrić vašeg pašenoga. –saopštila je tu vest od državnog značaja ljupka sekretarica.
-Šta taj hoće?! –mrzovoljno upita ne tako ljupki predsednik.
-Pretpostavljam posao. Tako mi bar izgleda. Uostalom, rodbina kod vas ovde dolazi uglavnom tim povodom.
-Tja, pusti ga unutra. –odmahnu predsednik nehajno rukom.
Dok je čekao da mladić uđe, predsednik je sebi čvrsto obećao:“Da izguram ovaj i eventualno sledeći mandat i povlačim se. Ubi me kolotečina ovog posla.“