Konkurs

Pročitam danas na internetu: raspisan je književni konkurs na temu: Poštenje, i pomislim svaka čast organizatorima konkursa, književnom klubu „Orfej“ i izdavačkoj kući „Hibiskus“, baš su se lepo dosetili kako da me obraduju.  Nagrada za prvo mesto je sasvim pristojna, petsto eura, taman koliko mi nedostaje da zakrpim aktuelnu rupetinu u kućnom budžetu – inspiracija me sigurno neće izdati. Ali kako svaka dobru vest ima svoju vernu senku, lošu vest, pisalo je da će rezultati konkursa biti objavljeni tek za dva meseca, što mi pak nikako ne odgovara. Ali dobro; što se kaže: poklonu se ne gleda u zube. Pobedničku priču napisaću za dva-tri dana i verujem da će žiri biti oduševljen kad je bude pročitao. I da... da... da... Pade mi onda na pamet kako ne bi bilo loše raspitati se najpre ko su članovi tog „Hibiskusovog“ žirija. Jer ako među njima ima i onih mojih kolega za koje sam naivno verovao da su mi naklonjeni, pošto su više puta dosad bili oduševljeni mojim pričama, ali su me, iz samo njima znanih razloga, svejedan put izneverili – napisaću protestno pismo organizatorima konkursa i tražiću da se imenuje drugi, kompetentniji žiri, a ovoj gospodi (dokazanim neznalicama i mutivodama) neka se zahvale na saradnji. I molim lepo. Vredi se malo pomučiti za petsto evrića u džepu, zar ne? A sad odoh da pišem. Najpre pismo (za svaki slučaj), a potom i priču. Petsto evrića, he-he, he-he...