Letnji hipohondar

"Stigao sam na more i vec me boli. I guši me. Stomak mi je načet i moraću odmah da kupim probiotik. Proliv se ne sme dozvoliti. Kao ni preterano izlaganje suncu. Od sunca mi se uvek pojave novi mladeži, gomila mladeža. Ili ne daj Bože... Dobijem upalu srednjeg uha. Dobro.. To nije od sunca nego od vode. Koja baj d vej ako je prljava - nema kupanja. Ona pena i one flaše, trunje i sva ona plutajuca sranja. Ja se, vala, u tome neću kupati. Samo mi fali da se razbolim ko prošle godine. Pu, pu, pu, ne ponovilo se. Ili da se otrujem. Uf, to bi bilo teško sranje. Nikad više nakisela pljeskavica. Ma ne može više ni sa gorušicom da se izađe na kraj, a kamoli trovanje. Zajebi! Ma, probiotik je keva. To svako preventivno treba da pije na moru. I naravno, domaća loza. Nikako se ne prežderavati. Evo, ja definitivno ovde manje jedem. Uopšte nemam apetit, što je jako čudno. I čuvati se buba i komaraca. Ma, bez Autana više ni u klozet. Sad više neće da me jedu! Nema više ni preterane šetnje. Ma, neću više da se budim, bre, slomljen. I da dobijam vazda modrice po nožnim prstima od tesne obuće. Samo dozirano! I hvala Bogu, onaj bronhitis što se vuko dva meseca, uveliko jenjava. Nema više ni šlajma. Još samo san da se stabilizuje i biće sve okej. Popodne lagana dremka uz pravilno podešenu temperaturu na klimi, i Bog da me vidi. A realno, i fino sam pocrneo. Mada mi se ponekad čini kao da mi boja spada, kao da sam izbledeo. I da sam nekako nadut, kao...kao neka punjena lignja. I kolko god manje da jedem nikako da skinem stomak, jbg. Ma, nema te frke koju dobra loza ne može da sredi. I poneki multivitaminčić ili magnezijum. Eh, životicu... Kako volim tvoju slatku gorčinu kojom mi ispunjavaš dan..." pomisli hipohondar seruć ranom zorom i prskajuć se u isto vreme Autanom.

Jelena Andonović