Majstor

Procuri mi slavina u kupatilu. Pozovem servis POMOĆ U KUĆI.

- Dobar dan, ja sam taj i taj, imam takav i takav problem, a stanujem tu i tu!

Majstor kaže da je takav kvar za njega mačiji kašalj i da on to rešava za pet minuta. Treba samo promeniti gumicu.

- Da li da kupim gumicu?! – pitao sam.

- Ni slučajno! – bio je izričit – Uvaliće vam neko kinesko sranje, a ja stavljam najkvalitetnije, dureksove gumice!

Dureksove?! Ko zna možda proizvode i vodovodne gumice, prolete mi kroz glavu.

- Kada dolazite?! – bilo je moje sledeće pitanje.

- Vidi, rode, ne isplati mi se da dolazim za sitnicu! Tri intervencije su minimum. I ne moraju da budu vodoinstalaterski radovi. Znam elektriku, mehaniku, optiku, elektroniku, moleraj, hoblovanje parketa, istresanje tepiha, a završio sam i maserski kurs sa kiropraktikom.

Predložio sam da promeni gumicu, istrese tepih i izkiropraktikuje moju ženu, pošto joj krckaju vratni i slabinski pršljenovi. Pristao je za sto evra, ako platim u gotovom, a za sto dvadeset, ako platim preko računa. Opredslim se za gotovinu.

- I kada dolazite?! – ponovio sam pitanje.

- Danas je Sveti Sisoje Velikomučenik, slava svih vodoinstalatera, i to je za mene neradni dan. Sutra sam u Murtenici, postavljam spomenik pokojnom teči. Može prekosutra u deset sati.

Prekosutra me pozvao nešto pre deset i saopštio da će zakasniti pola sata. Ide kod svastike, zapušio joj se odvodni kanal, pa samo malo da prodžara.

Tih pola sata oteglo se do četiri popodne.

- Izvolite u kupatilo! – poželim mu dobrodošlicu.

- Nema ništa od posla...

Zgranem se.

- Skočili mi trigliceridi i holesterol! Jeo sam kod svastike suvu slaninu i sad moram da spustim masti na normalu.

- Imate li lekove?!

- A imaš li ti pivo?! – odgovorio je pitanjem na moje pitanje – Pivo je zakon, čisti krvne sudove kao sona kiselina kanalizacione cevi! Ako nemaš trči u prodavnicu i donesi pet flaša od po dva litara!

Šta ću. donesem mu spasonosnu dozu. Seo je na VC šolju i počeo kuru odmašćivanja. Posle sat vremena pivska ambalaža je bila prazna, a moj majstor je bio trešten pijan. Ukokoljio oči, pevuši nerazgovetno i povremeno štucne

- Slušaj, rode, ja kad malo popijem ne radim! – zaplitao je jezikom – Nego, donesi ti meni pidžamu da ja prilegnem kao čovek. Mogu ovde pored kade...

- Molim?!...

- Ne misliš, valjda, da posle pet piva vozim! Znaš li ti koliko je to kaznenih poena ako me murija natrapa.

- Voziću vas ja!

- Ne dolazi u obzir! Kola i ženu ne dajem nikome!

Posle kraćeg ubeđivanja pristao je na taksi vožnju, pod uslovom da mu unapred platim pokođeni posao. Pristanem.

Od tada je prošlo nedelju dana, a majstor nikako ne dolazi. Ne može da nađe slobodan termin za mene...

Ljubomir Ilić