Male priče iz čekaonice

NEINFORMISANI PACIJENTI

U jeku predizborne kampanje, kod aktuelnih ministra građevinarstva i poljoprivrede javila se određena doza zavisti prema aktuelnom ministru zdravlja. Dok su oni po lošim vremenskim uslovima morali da obilaze građevinske radnike, odnosno poljoprivrednike i poljoprivredna dobra, on je obilazio bolnice. Mada, ruku na srce, ni uslovi u kojima je ministar zdravlja boravio nisu bili idealni.
-Imaju li pacijenti televizore u bolničkim sobama? -upita ministar zdravlja direktora jedne bolnice.
-Ne... -zbunjeno odgovori direktor - Imamo druge prioritete trenutno. Krov nam prokišnjava i...
-Šteta za televizore. A dajete li pacijentima ujutru uz doručak i novine? -usledilo je novo pitanje ministra koje će ponovo zbuniti direktora.
-Ne... -kratko izusti direktor.
-Pa kako pobogu mislite da se pacijenti informišu o napretku u našem zdravstvu?!  -besno upita ministar čiji je gromoglasni glas uticao da parče maltera padne sa plafona.

GDE SU MOJE PAPUČE?!

-Sestro, neko mi je ukrao papuče! -nemoćno zavapi pacijent u bolničkoj sobi.
-Kada se to dogodilo? -upita ne toliko zainteresovano medicinska sestra.
-Pretpostavljam dok sam spavao. Juče mi je neko ukrao bademantil, a danas papuče! -bes i nemoć okovale su pokradenog pacijenta.
-Pa je l’ vam je neko sumnjiv? -nezainteresovanost nije napuštala medicinsku sestru.
-Doktor! -odgovori bez zadrške bolesnik.
-Doktor? -upita medicinska sestra podigavši nacrtane obrve.
-Da, doktor mi je sumnjiv. -reče pacijent bez ikakve dileme u glasu.
-A kako to da vam je baš doktor sumnjiv? -na trenutak se u glasu medicinske sestre osetila zainteresovanost.
-Pa operisao me je, a nije tražio nikakve pare! -reče pacijent.

NA LEBA DA GA MAŽEŠ

Prestižni medicinski naučni seminar okupio je zdravstvene radnike iz raznih krajeva sveta. Na predavanjima se moglo čuti kolikoje napredovala medicina. Nadahnuti Hipokratovi sledbenici nastavili bi i nakon predavanja da vode razgovore o savremenoj medicini.
-Mi smo razvili poseban sistem za skladištenje amputiranih udova. -pohvali se  doktor medicine i naučnik zaposlen u jednoj poznatoj svetskoj klinici. Iz poštovanja prema pacijentima, amputirani delovi ne završavaju kao otpad kako smo to ranije činili.
-Mi amputirane delove takođe ne bacamo. -uključi se u razgovor još jedan naučnik iz oblasti medicine. Uspavalo nam je da nogu sa gangrenom oporavimo i da je vratimo pacijentu. -govorio je ustima punim ponosa.
-Siniša, kako vi rešavate pitanja amputiranih delova? -upitaše trećeg prisutnog medicinara koji je bio zauzet posluženjem.
-Mljac...znate kako, ni mi ne bacamo amputirane delove tela naših pacijenata. Sa druge strane i kod nas se koriste u dobru svrhu. -reče doktor ustima punim hrane.
-Pa šta konkretno radite? -znatiželjno upita jedan.
-Mi imamo dugogodišnju, uspešnu saradnju sa jednom fabrikom prehrabrenih proizvoda. -otkri doktor tajnu i nastavi da se poslužuje.

Autor Željko Žele Jovanović