Mrzovolja

-Nemoj da si toliko mračan, evo stiglo nam je proleće, priroda buja, sve je tako prekrasno – tešio je svog prijatelja čovek.
-Alergičan sam na polen. – smušeno je odgovorio čovek.
-Dobro, proćiće i to. Stiže leto, možemo da odemo na more. – nastavio je svoju misiju oraspoložavanja čovek.
-Imam osetljivu kožu i ne mogu da se izlažem suncu, a uostalom, ne bih mogao ni da priuštim more. – neutešan je bio drugi čovek.

-A dobro, možemo da izađemo u neki noćni provod, mogu da pozovem neke prijateljice, možda ti se neka svidi, možeš da započneš vezu. – uporan je prijatelj.

-Ne umem sa ženama. Sveže mi se jezik kada sam u njihovom prisustvu, a uostalom, ne mogu da priuštim izlaske, seti se da sam nezaposlen. Sve i da umem sa ženama, kojoj još treba nezaposleni muškarac kojeg roditelji izdržavaju? – istim tonom govorio je loše raspoložen muškarac.
-Dobro, a šta misliš o tome da preko društvenih mreže komentarišeš kako je sve ovo teorija zavere, kako vackine izazivaju autizam, kako je zemlja zapravo ravna ploča, da će migranti sve da nas siluju, da smo svi deo velikog eksperimenta za nešto veliko što se sprema... – u jednom dahu je nabrajao strpljivi prijatelj.
-Kako će to da mi pomogne? –zbunjeno je odreagovao pokunjen čovek.
-Tebi neće, ali bar nećeš biti usamljen u mrzovolji! – reče sada natmuren prijatelj.