Narušena grobljanska idila
Slučaj je hteo da komšije, koji su za života ostavili preko stotinu međusobnih sudskih parnica, budu sahranjeni jedan pored drugog.
Drugi slučaj je hteo da razmak između njihove sahrane bude jedan dan, tako da je prvi počivši, još dok su njegovom komšiji držali posmrtni govor, konstantovao da mu ovaj ni pod zemljom neće dati mira. Ubrzo je to i drugi komšija konstantovao.
Prvih nekoliko dana prošli su u miru i tišini, tako da njihovo ponovno susedstvo nije narušavalo grobljansku idilu. Međutim, pre četrdesetodnevnog pomena, na groblju je zbog njih dvojice bilo nemoguće na miru mrtvovati.
- Pa ovo stvarno nema smisla! - uzviknu jedan od njih - Tvoji crvi su ponovo prešli u moje!
- Ma nemoj?! A kada su juče tvoji crvi bili kod mene i još su napadali moje crve, to je onde bilo u redu, je li?! - uzvratio bi paljbu drugi.
Ostali stanovnici groblja su se prevrtali po svom grobu lišeni mirnog, mrtvačkog sna.