Naš svet, čaroban i lep

Utanjio sam sa guz papirom kod kuće i dam sebi direktivu da odem u šoping. Naravno, kineske prodavnice su još uvek dobro opskrbljene sa povoljnim cenama, pa se odlučim za šoping turu u maloj Kini. Uđem u prodavnicu i pitam kineskinju za moju potrebu, od koje dobijem opširan potvrdan odgovor. Kaže kosooka da ima običnog guz papira, ima troslojnih sa ptičjim gripom, sifilisom, sa sidom ima samo dvoslojnih, a troslojnih sa korona virusom nema. Rasprodato, ali se čeka brod iz Kine na kojem, kako mi kaže, ima i naših ljudi koji u saradnji sa Kinezima vredno pakuju korona virus u razna pakovanja. U dolasku brod će svratiti do Afrike da pokupi guz papir sa svinjskom kugom, tek da nam upotpuni čari šopinga. Ipak, ima i onih koje se raduju novokomponovanim virozama jer iz opravdanih razloga ne moraju da idu u vrtić ili školu. Vrtićanima je manje više svejedno, ali školarci još nisu svesni da će propušteno morati da nadoknade. Baš je lep ovaj svet.

Kineska mudrost kaže da je život do smrti sudbina, a sva je snaga iz milosrdnog srca. Nema potrebe tugovati kada se sudbina završi, jer kada se duh i materija uklope u rezonancu, tada je možemo upotrebiti da od ničega napravimo entitet sa sudbinom. A, entiteta svakavih. Neke je Bog pogledao, a neke još nije sklonio. Zato im sudbinu određuje čovek tripujući da je Bog. Trgovina je oduvek bila sastavni ljudske svesti, pa je čovek izmislio univerzalno sredstvo regulisanja trgovinskih odnosa, a to je novac. A, sa novcem se može kupiti sve, pa čak i čovek. Mlada žena rodi dete, neko smatra da nema zadovoljavajuće uslove za odgoj, pa služba za pretpranje novca pod pokroviteljstvom države odlučuje da to dete dodeli hraniteljskoj porodici koju plaća za uslugu. Naravno, te pare bi mogla dobiti i mlada majka, ali u tom slučaju dete bi ostalo kod majke, a iz hraniteljske porodice posle nekog vremena dete odlazi onome ko najviše plaća. Sajmovi dece su postali učestali kao sajmovi stočarstva, gde su umesto prasića u izlogu deca, po mnogo većoj ceni nego prasići. Dakle, učesnici trgovine mladu ženu vide kao krmaču čije potomstvo završava na sajmu, jer po nekom nebuloznom ljudskom pravu svako ima pravo na decu, pa čak i homoseksualne porodice. Ipak, mlada žena kojoj je oduzeto dete ne treba da tuguje, jer će nam po večitom proročanstvu, za dve godine biti bolje, tako da će moći da rađa do mile volje, dvoje dece državi, a jedno sebi. Obzirom da već postoji služba za oduzimanje dece, postoji dobra šansa da država ustoliči službu za obavezno oplođavanje mladih žena. Mlada žena pođe u prodavnicu, nerasti državne službe za terensko oplođavanje je zaskoče i odrade posao, a na guzicu dobije pečat kojim dokazuje da je prošla mesečni tretman. Nešto kao mesečna autobuska karta sa iskorištenom vožnjom. Baš nam je svet čaroban i lep.