Nasleđe

Dve bake posmatrale su polučasovno staro unuče i istakle su svoje veštačke vilice u znak apsolutne sreće. I jednoj i drugoj je ovo prvo unuče.
-Prvo, pa muško.-  reče baka čiji je sin postao otac.
-Jeste, mada pol nije bitan, najvažnije je da je zdravo.- reče druga baka čija je ćerka do pre pola sata trpela porođajne muke.
-Tako je. Vidi ga, pravi je delija. A što je krupan... Majstor je moj Neca.- reče baka po ocu i razvuče još više svoj osmeh.
-Lako je napraviti dete, treba ga roditi i to još prirodnim putem, janakinja je moja Natalija. - reče baka po majci.
-Ima iste oči kao moj Neca.
-Samo da nema kosu na njega. Srećom, pa je nju nasledio on moje Nate.
-Ima indentičan nos kao moj Neca. - nastavila je procenu baka po tati.
-Nisam sigurna. - demantujućim tonom reče baka po mami,- Njegov nos je nekako zakrivljen na levu stranu, a ovo je baš lep, prćast nos, kao kod moje Nate.
-Nasledio je i uši na mog Necu.
-Mislim da..
-A nasledio je i visinu... - užurbano je nabrajala baka po ocu, kako bi što više zasluga za fizički izgled deteta prepisala svom sinu.
-Najviše stvari je, zaista, nasledio od tvog sina. - složi se, na kraju, Natalijina mama.
-Da! - ponosno reče Necina mama.
-Oči, uši, visinu, kredit za kupovinu stana, kredit za opremanje stana, auto star dve ipo decenije...- užurbano je nabrajala baka po majci.