Nemam neprijatelja

Nemam ja drugih neprijatelja, osim sebe samog. Imam neke koji me mrze. Nepodnose ni moj lik, ni moje delo. Razumem ih donekle. Ni ja nisam zadovoljan svojim likom, a nekih svojih dela se užasavam. Imam nekih koji mi i zavide. Budale.  Zavide nekom kome je, kada ga je video, Bog rekao:"Ti ćeš biti baksuz." Imam nekih i koji me stalno osuđuju. Ne znam gde su požurili sa osudom, ja još nisam napravio sve gluposti u ovom životu. Imam i onih koji bi radije da me nema. Njih takve, ponekad, doživljavam kao istomišljenike. Imam i nekih kojima sam trn u oku. I takve razumem, čitav život upadam u neka sranja. Imam i onih koji su potpuno ravnodušni prema meni. Takve, mogu reći, da i volim. Takvi bar ne mogu postati bezdušni. A, najviše imam onih koji misle da sam lud. Pa, normalno da misle tako, jer samo lud čovek može pisati normalno o svojim ludostima. Imam i prijatelja, nije da nemam. Sam Bog zna zašto me vole i trpe. Valjda im je taj isti Bog dao previše dobrote i veliku dušu da sa njom spasavaju moju. Vidite da imam svega, svega samo neprijatelja nemam. Sam sebi sam dovoljan za tako nešto.