Nesvakidašnji razgovor sa profesorom književnosti

Dok sam šetao psa u parku, na klupi sam ugledao svog nekadašnjeg profesora književnosti. Sa ushićenjem sam prišao da mu se javim. Iako verujem da me nije prepoznao, stupili smo u razgovor koji je na mene ostavio neobičan utisak.
-I kakva su današnja deca? Čitaju li? –upitah i osetih se starim u tom trenutku.
-O, čitaju, čini mi se da se danas čita više nego što se to ikada ranije činilo. –odgovori mi profesor ravnim tonom.
-Zaista? –upitah iznenađeno.
-Apsolutno. Današnja omladina sluša takvu vrstu muzike da je neophodno da, dok slušaju te pojedine, nerazgovetne izvođače, čitaju i tekst da bi uopšte znali o čemu se u toj pesmi peva. Dakle, poezija se čita. Drugo, dok predajem, primećujem da svaki učenik čita nešto na mobilnom telefonu. Istini na volju, omladinu danas više zanima neka druga umetnost, kao što je fotografija, ali uzmimo u obzir da uz fotografiju uvek ide i neki prigodan tekst. Često uz fotografiju idu i stihovi pesama, neretko i neki citati, ne?
-Ma dobro to, ali čitaju li knjige? –preformulisao sam svoje pitanje.
-Kako da ne. Prošle godine, kada smo vodili učenike na Sajam knjiga, vladalo je pravo ushićenje među njima. Gotovo svi su već imali knjige sa sobom koje su poneli da ih potpiše jedna rijaliti zvezda koja je tamo potpisivala svoje knjige. To je inače bila najprodavanija knjiga na Sajmu. Primetio sam da brojni učenici po stilu oblačenja i ponašanju zaista podsećaju na tog pisca. Toga nikada nije bilo. Koliko njih je ranije želelo da liči na nekog pisca?
-Da, ali to je svakako loša književnost. –rekoh ubedljivo.
-Vidite, kada sam ja bio mlad, postojao je jedan pisac koga su mnogi smatrali lošim. I zaista je bio loš. Ali je taj loš pisac u poređenju sa ovim suvo zlato književnosti. Šta ako se za koju deceniju pojavi pisac koji će biti prava katastrofa u odnosu na ovog današnjeg najčitanijeg pisca? Bojim se da više nemamo pravo da ikoga nazovemo lošim piscem.
-Možda ste u pravu. –rekoh dok sam se spremao da odem.
-Čudna su vremena nastupila. Čitavog radnog veka sam terao decu da čitaju, a sada ih teram da to ne čine. –zaključi profesor dok smo se pozdravljali.