Ništa neobično

Niko nije ni shvatio šta se zapravo dogodilo. Bilo je jutro, tačno devet sati, bankarska službenica samo što je otključala vrata sa unutrašnje strane. Par njihovih mušterija ili klijenata, kako one to kažu, pohrlili su unutra ka šalterima da podignu ono malo gotovine što su imali na bankovnom računu. Dok su čekali da banka počne sa radom, pričali su o tome kako novac gotovo da izlazi iz upotrebe i da će uskoro postati nevidljiv. Neko iz okupljene mase je zaključio da je novac gotovo već sada za njega nevidljiv. Zaokupljeni pričom, nisu primetili ništa neobično, a to su kasnije ispričali i policiji.
Jedna od bankarskih službenica, čini se ona najzgodnija, dočekala je jednog uvaženog klijenta i sprovela ga je u svoju kancelariju. Da je klijent uvažen, moglo se zaključiti po njegovom odelu, po osmehu službenice i po tome što je otpremljen podalje od nehigijenskog šaltera.
Zaista, ništa neobično se nije moglo primetiti u ovom danu u banci i oko banke, a ipak, ovaj dan će svim prisutnima za života ostati u sećanju.

Lepa nevesta u iznajmljenoj venčanici sedela je na zadnjem sedištu pored momka u lepom odelu. Delovala je nervozno i uplašeno, ali to je sasvim normalna pojava na dan sopstvenog venčanja. Jako je stezala ruku mladića koji je pokušavao svojim osmehom da je okuraži. Trudio se da deluje samouvereno, ali je i sam bio poprilično uplašen. Ovo je najvažniji dan u njihovom životu i oboje su svesni da i najmanja greška može dovesti do potpunog fijaska. Ispred luksuznog automobila sa mladencima išao je skupoceni, doduše iznajmljeni džip, a iza njih su išli još par okićenih automobila u kojima su vozači trubili svojim sirenama. Svatovi. Prolaznici su se osvrtali da pogledaju ovu veselu automobilsku kolonu a pojedini muževi su se šalili kako saželjavaju tog nesretnika koji se ženi. Jedan je zbog takve šale dobio udarac laktom u rebra od strane svoje supruge.

Sve se odigralo munjevito. Dok je bankaska službenica pokazivala jednom klijentu gde da potpiše i dok je ovaj tražio futrolu sa naočarima, maskirani provalnici sa oružjem upali su u banku, obavestili su prisutne da je u toku oružana pljačka, iako je to bilo sasvim očigledno. Takođe, rečeno im je da ne pokušavaju ništa glupo, da legnu na pod i da ruke drže iza gleve. I to nije ništa neobično kada su pljačke ovakvog tipa u pitanju. Svi su bili poslušni, jedino je jedna baka zamolila da ne leži na pod, s obzirom da je imala operaciju kuka pre par meseci i da će joj takvo ležanje na niskom podu  štetiti. Pljačkaši su se pogledom dogovorili da je u redu da se ispuni molba baki, a jedan od njih joj se obratio, tako što je promenio svoj glas:”Dobro, ali motriću na tebe!” Jedan pljačkaš se nasmešio na ovu opasku dok su svi ostali bili uplašeni, tako da im nije bilo do smejuljenja.  Uvaženi klijent se takođe našao na podu, a član obezbeđenja, čovek pred penzijom, bio je jedini vezan. Ubrzo, pljačkaši su se našli sa plenom u rukama na izlazu iz banke.

Nevesta je razmišljala o svojoj majci dok je setno posmatrala predele kroz prozor automobila. Niko od njenih bližnjih ne zna da je ona danas u venčanici u svatovskoj koloni. Teško je biti bez najbližih u ovako važnom, životnom času. Još kao devojčica je maštala o venčanju i to nije ništa neobično kada je jedna devojčica u pitanju. Njena majka joj je, u igri, ponekad pomagala, tako što joj je pravila venčiće od cveća. Napad panike u njoj bivao je sve jači, poželela je u trku da iskoči iz automobile, ali je znala da to ne sme. Zaista se osećala naivno i glupo. Gotovo da više nije verovala da će uživati u opljačkaom novcu sa svojom družinom i da policija neće zaustaviti jednu kolonu svatova. Ipak, radovala se činjenici da su pljačkaši banaka omiljeni u narodu i da takva popularnost nije nimalo neobična.