Njeno veličanstvo, struja
Jednom prilikom, naš proslavljeni naučnik, dok još nije bio proslavljeni naučnik, Nikola Tesla, došao je do zaključka, da je vreme da prestane da sisa vesla, i da pokloni svetu deo svojih vizija. Obzirom da je bio vizionar, jedna od njegovih vizija je bila, da će svet jednog dana koristiti energiju, iz zida svoje gajbe. Znači, gurneš u pravu rupu i uživaš. Po Teslinoj ideji, prenos električne energije, od izvora do konačnog potrošača, trebao bi da bude vazdušnim putem, bez dalekovoda, trafo stanica i druge mehanizacije. Lepa zamisao, ali onda čovek izađe na ulicu, sudari se sa strujom i mrtav pade, a te kosti smejaše se, Bog da prosti. Zato su pametni ljudi stvorili generatore, koje pokreće voda, ugalj, a nađe se i poneka nuklearka, a proizvedenu električnu energiju, do naših zidova transportuju milioni kilometara bakarnih kablova, koji vise na drvenim, betonskim, ili gvozdenim stubovima, i konkretno utiču na cenu ovog energenta. Gomila administrativnih radnika elektro privrede, takođe je značajan faktor, koji utiče na cenu struje, a ni država ne odustaje od poreza na dodatu vrednost. Tako, Teslina ideja da energija bude besplatna i svima dostupna, pada u vodu, utapa se i voda je odnosi do najbliže hidrocentrale, koja je pretvara u upotrebljivu energiju.
Bez lepetrike, život bi nam bio skoro nezamisliv, jer ne bismo imali mnogo toga, što u današnje vreme imamo. Bez struje, najčešća zanimanja na planeti bi bila drvoseča i rudar. Poseklo bi se mnogo više drva, a tako razređena vegetacija, nepovoljno bi uticala na mnogo toga, a pogotovu na klimu, što bi moglo da uzrokuje otvaranje novih letovališta na polovima planete, sa belim medvedima koji bi šljakali kao konobari, pa ti probaj da mu ne ostaviš bakšiš. Na tehno žurkama muziku bi stvarala grupa dragačevskih trubača, koje bi pratio hor bečkih dečaka, a frižideri i zamrzivači bi radili na čvrsto gorivo. Malo jači kompjuteri, radili bi sa bar dva biturbo kompresora, a neki bi bili dizelaši. Da bi koristio mobilni telefon, čovek bi morao da vuče za sobom jedna manja kolica, sa plinskom bocom i ložištem, koja bi mogao unapredi, dogradnjom kazančeta za pečenje rakije. Pivo bi hladili u bunarima, a cene biciklova bi drastično poskočile, jer bi ovi dvotočkaši, malo prepravljeni, mogli poslužiti kao manji generatori struje. Čovek bi vrteo pedale da bi žena gledala tursku seriju, a žena bi ih okretala u vreme fudbalskih utakmica. I niko ne bi bio debeo, svi bi bili zdravi i pravi, lekari bi gladovali, ili bi išli na neke prekvalifikacije, i postajali ovo ili ono. Obzirom da bez struje nema blejanja na društvenim mrežama, nedostatak ovog energenta, dovodio bi do ranijeg krevetiranja, što bi moglo biti uzrok neplanskog porasta nataliteta. Pa, onda, kome još treba struja?
Ali, stuja ima i svoju lošu stranu, a to je, da je opasna po život. Izigravajući banderu, Banderas bi rekao, fatalna kučka. Moraš da je plaćaš, a probaj da je pipneš. Priča se nešto, da neki osuđenci na smrt, izazivaju struju pišanjem na utičnicu, pa je tako koriste kao besplatnu erotsku igračku. Naravno, struja nije uvek opasna po život, direktno. Ali je, svakog meseca, opasna po zdravlje, kada stigne račun, za utrošenu električnu energiju. Pa, kada vidiš iznos koji treba da caluješ, odmah ti se snoćka. U napadu neverice, prvo skoči pritisak, a onda šećer, kolena počnu da klecaju, a najbliža stolica nalazi svoju praktičnu primenu. Nekome iskoči osigurač, a neko vrisne od tuge. Ipak, oni koji ne plate račun za struju, doživljavaju skoro nezamislivo, kada budu isključeni sa električne mreže, pa započinju život, kao pre nastanka struje. Možda će neko u budućnosti snimiti filmsku trilogiju Povratak u prošlost, tek da ne budemo iznenađeni, ako nam zahtev za prijateljstvo, na nekoj društvenoj mreži, pošalje neki megalodon ili t-rex. Pa ni ponovno uključenje na električnu mrežu, nakon izmirenja računa za struju, nije besplatno. Dakle, plati pa klati.