Njeno visočanstvo Pravda

Gospođa Pravda bila je udovica. Šta će jednoj Pravdi gospodin Opravdanje?! Oduvek je znala da će joj bez njega biti lakše, i sa samom sobom i sadrugima. Imala je ona svoje ljubavne avanture, kako da nije. Pre braka a mnogi šapuću i za vreme braka. Mladi gospodin Koristoljublje, matori Milion pa moćni gospon Zločin i još mnogi drugi. Ne bi dugo marila za njima, samo je uvek isvuda pokazivala ko je glavni. Žene su je prećutno mrzele i zasigurno je tu kolo vodila gospođa Zavist. Njeni zavisnici bili su čvrsto vezani za nju ali se ona ipakplašila da otvoreno pokaže svoju netrpeljivost gospođi Pravdi. U toj igri nekako su decenije prolazile bez ikog ko bi se sa njom ozbiljno uhvatio u koštac. A boga mi i Pravdine prijateljice, bar su se same tako deklarisale, Gospa Sujeta, Korupcija i Krađa nisu imale ni malo želje da joj sesuprotstave i kada se ne bi slagale sa njom... pssst da ne čuje Zlo. Ono je još malo da se ne pokvari! Pravda na njih nije obraćala pažnju, ćutke je vladala sigurna u sebe,sve do dana kada se zaljubila u mladog gospodina Zlog koji je izrastao u prelepog mladića. Potpuno je poludela za njim, nije birala način kako će ga odobrovoljiti i činila mu je sve kako bi uvek bio uz nju. Išli su zajedno svuda, u operu i na suđenje, u bolnice, na dobrotvorne manifestacije i političke skupove… Gospođa Pravda uvek ga je predstavljala kao svoju dobru nameru koja se, eto, pretvorila u gospodina Zlog. Nije ni posumnjala da joj niko više ne veruje. Gospodin Zli šepurio se kao svako razmaženo i prezaštićeno dete. Niko više nije mogaoda ih razlikuje. Postali su jedno kao u ljubavnoj sagi bez kraja i početka.

Željka Bašanović Marković

Iz knjige „Priče s karakteom i karakter bez priče“