Novčanik

Za godišnjicu braka sam od supruge na poklon dobio novčanik. U njemu je bila posveta u kojoj mi se zahvaljuje na divnim godinama i papirna novčanica najmanje vrednosti, s obzirom da postoji verovanje da novčanik nikako ne valja biti prazan. Budući da je supruga nezaposlena i da živimo isključivo od moje plate ispada da sam finansirao svoj poklon, ali da ne cepidlačim.
Sačekao sam platu kako bih popunio svoj novi novčanik koji je imao dosta pregrada. U jednoj sam stavio novčanice od veće vrednosti, u drugoj one manje, a u trećoj metalne kovanice. U ostalim pregradamasam raspodelio lična dokumenta, fotografiju supruge sa decom i ikonu svetca, zaštitnika našeg doma.
Već posle tri dana u pregradu u kojoj su ranije bile najveće novčanice preselile su se pojedine novčanice iz pregrade sa manjim. Nije imalo smisla da jedna novčanica zauzima toliki prostor. A sa druge strane, postoje novčanice male vrednosti i novčanice još manje vrednosti. Kovanice su se čvrsto držale. Transfer novčanica iz jedne pregrade u drugu nastavio se i u narednim danima a pozitivna strana toga je što sam imao bolji pregled.
Uskoro je jedna pregrada bila suvišna, pa sam u nju skladištio neplaćene račune i spisak ostalih dugovanja koja ću podmiriti od sledeće plate. Trend nestajanja pogodio je i drugu pregradu pa je i ona postala prazna te sam u nju smestio lekove za želudac i migrenu,recept za prirodni melem protiv opadanja kose kao i papir za duvan.
Kovanice su takođe isparile jednom prilikom.
Budući da sam potrošio sve novčanice zajedno sa onom koju sam dobio uz poklon, u novčaniku je bilo svega osim novca. Ali dobro, bitno je da nije prazan, ne valja se.