Od kolevke do groba

Ako je čovek siguran da je išao u neku školu ili radio neki posao u mladosti, onda sa vrlo verovatnom sigurnošću može reći da je jednom prilikom rođen. Ali, kako je to uopšte moglo da se desi? Pa, u nekom trenutku večnosti jedna izmorena roda kojoj se desio nedokučiv problem sa navigacijom, sletela je da malo odmori i tu priliku je iskoristila da se reši nepotrebnog tereta, a pri tome i usreći nekoga. Ipak, nikada nije odgonetnuto pitanje odakle potiču bebe koje rode donose. Da isporuku beba vrše laponski irvasi, znali bi da je za opšti natalitet odgovoran deda mraz, ali rode zbog klimatskih uslova ne lete u Laponiju, tako da deda mraz ispada iz kombinacije i odgovoran je samo za paketiće. Fanatični vernici dedamrazovske sekte tvrde da je deda mraz previše mator da bi se bakćao osemenjavanjem planete, a manje dece znači i manje paketića i više vremena za gledanje pornića. Umereno fanatični vernici iste sekte kazuju da rode donose bebe, ali u zimskom periodu kada su na godišnjem odmoru, zamenjuju ih laponski irvasi sa radnim ugovorom na određeno vreme. Ipak, rode na godišnji odmor odlaze u Afriku, a pri povratku donose nove upelenčene pakete, što dokazuje da je sav život počeo u Africi i zahvaljujući rodama proširio se na čitav svet.

Kada beba dospe u nečiji dom, dvoje odraslih se odmah proglase roditeljem jedan i roditeljem dva. Tokom detinjstva, beba koja više nije beba, menja zaposlenja u prostorijama predškolskih institucija, a onda u jednom trenutku detinjstvo prestaje i opuštenu igru zamenjuju prvi domaći zadaci. Neko je rekao da je od kolevke, pa do groba najlepše đačko doba. Ma, šta mi reče. Prekopavajući svoju memoriju nisam otkrio baš nikoga ko je voleo da ide u školu. Ipak, škola je potrebna jer zahvaljujući školi diplomirani inženjer energetike može lako dobiti posao u rudniku, sa sve šlemom i krampom. Naravno, deca koja po uvlakačkoj direktivi govore da je najlepše đačko doba, u budućnosti se mogu nadati visokoj poziciji u vladajućoj stranki. Zato deca jedva čekaju da odrastu, ili barem da budu smatrana odraslima, pa se već u pubertetskom periodu nabacuju raznim pedofilima koji potpirivanjem pubertetskih ideja koriste priliku da neprirodno upotrebe prirodni tok događaja.

Posle bilo kakvog školovanja, dete koje više nije dete počinje da traži posao, jer mu je potrebna kinta u potrazi životnog sparing partnera. Džeparcu ne može da se nada, jer roditelji jedan i dva nemaju od čega da plate ni obavezne dažbine, pa je prinuđen da zasuče rukave i šljaka. Srećom, skraćeno dvanaestočasovno radno vreme odlaže gledanje televizije gde se može videti bahaćenje dece bogatih moćnika. Posle desetak godina staža nađe životnog saputnika i opušteno uživa na terasi čekajući da zaluta neka roda sa upakovanom bebom, koja će ga imenovati roditeljem. Odradi još tridesetak godina, a onda mu kažu da je radno nesposobna starkelja i dobije rešenje za odlazak u penziju. Ako ima sreće dobije čak i jevtini kineski ručni sat koji ga podseća na vreme provedeno u kolektivu, ali ga podseća i na preostalo mu vreme. Zato gleda da ga što pre proda i plati redovne mesečne račune. Još neko vreme se vucara na pecanje, igra se sa unucima, ili čita novine u kojima piše šta je sve propustio u mladosti. A onda odjednom mrak i odlazi u sećanje potomstva, dok sa novim generacijama sasvim ne iščezne, kao da ga nikada nije ni bilo.