Oj, Srbijo, među šljunama

Šta je to šljuna? Na žalost, ali sa zadovoljstvom, moram da kažem da nemam pojma. Reč "šljuna", preuzeo sam iz žargona, a može biti i da je ona samo proizvod trenutnog nadahnuća jednog meni vrlo bliskog i dragog alkosa.

Dakle, šljuna kao takva ne postoji i uzalud ćete je tražiti po rečnicima srpskog jezika, a i onih drugih koji su ljudima iz, takozvanog, regiona omogućili da preko noći postanu poliglote, a neki i više od toga. Eto, to sam čuo, onako uzgred i toliko mi se dopalo da nisam ni pokušavao da proniknem u suštinu smisla, u semantiku i etimologiju reči "šljuna".

Biti šljuna to nije zanimanje, nadimak, pogrda ili kvalifikacija, to je genetski i lingvistički kod istovremeno. Odnosno, šljuna nije proizvod nečije duhovitosti, zavisti, cinizma...šljuna je šljuna, baš kao što joj i ime govori. Mogao bih još o šljunama, ali mislim da je dovoljno, a ni šljune nisu zaslužile više.

A sad o Srbiji. Šta može očekivati jedna zemlja šljuna ili narod među šljunama? Nikako se ne sme propustiti prilika da se i na ovom mestu kaže kako se radi o izuzetnom narodu, u određenom delu koji ne pripada šljunologiji kao nauci o šljunama. Ali isti taj narod, a možda nije ni isti, ima tu zlosreću da živi sa šljunama koje mu, hteo ili ne, određuju karakternu crtu. Ako na devet šljuna dođe jedan nešljun, statistika će reći da je to ipak leglo šljuna. Mada, iskreno rečeno, to bi se moglo reći i za mnoge druge narode, ako ne i sve. Ali, za razliku od "stabilnijih" država postoje i one u kojima, i pored najbolje volje, za šljunologiju nema opravdanja.

Kratak presek kroz istoriju samo je dokaz, od Dušana Silnog pa do danas, da su šljune dale i te kako značajan doprinos faktičkom stanju.

E sad, živimo u civilizovanom vremenu gde se iznad svega poštuju ljudska prava. To je čak otišlo dotle da će naša pasija za polnim odnosom sa tuljankama naići na mnogo veću podršku nego recimo jebeno Ustavom zagarantovano pravo na rad, socijalno, penzijsko i druga sranja.

Sve to poštujem. Čak sam uspeo da spoznam da niko ne snosi nikakvu odgovonost za svoju fizičku pojavu. To je ono što čovek dobije, ono što upakuju u njegovu jebenu psihologiju, ili obrnuto, i što mora čitavog života da nosi i na šta da se odaziva. Znam mnogo ljudi sa pristojnim njuškama groznih karakternih osobina. Takođe znam mnogo ljudi sa odvratnim njuškama sasvim pristojnih karakternih crta. No, koliko god bili blagonakloni prema urođenim ljudskim deformitetima,   moramo da se pomirimo sa tim da nam sudbina u ogromnoj meri određuju oni kojima se na licu vidi ko su, šta su i šta se od njih može očekivati.

Ovo je posebno bitno za vreme u kojem se čudovišnim metodama može promeniti svoj urođeni izgled, odnosno vizuelni identitet njuške. Ali, priroda je to tako napravila da je svaki delić fizičke i psihičke pojave ljudskog bića u harmoniji sa svim ostalim delićima njegove jebene pojave. Šta hoću da kažem? To da i pored svih tretmana - šljuna ostaje šljuna jer, na kraju krajeva, a priroda se i za to baš svojski pobrinula, sve što je napravila, a čovek pre svega, nosi auru koja je nepromenjiva, kao otisak prsta.

Možete biti i tolerantni za njihove fizičke mane ili neestetske fizionomije, ali morate priznati da je čovek ono što jeste i da se to da videti, ako hoćete da gledate. Hoću da kažem da ne može svako da bude sve: razbojnik-svetac, a humanista-jajara. Prosto rečeno, svako je ono što jeste, unapred određen i sazdan, a najzanimljivije u svemu je to što se svakome u očima vidi šta zapravo jeste.

Možete vi da budete tolerantni prema pedofilima, nekrofilima, homoseksualcima, svingerima, sodomistima, ćopavima, grbavima i onima sa loše raspoređenim crtama lica, ali zato morate da imate određenu dozu divljenja za ove koje je tvorac obdario kompletnom ljudskom pojavnošću, a što se može videti u Isusu, u Ničeu, u Tesli...u Platonu, Mariji Kalas i mnogim drugim muškim i ženskim nosiocima najljudskijih karakteristika.

Neosporno je da takvih ima i ovde, u Srbiji, ali se sada postavlja pitanje: gde su? A dok na to pitanje ne dobijemo pravi odgovor, ostaje nam da živimo u svetu i vremenu koje nam određuju šljune koje neko strateški postavlja na odgovorna mesta, ako ste shvatili šta sam hteo da kažem.

Ivan Rajović