Opančar agencija javlja - „Muče, Muče, mali Muče, glava ti je ko sanduče ...“

Dok čekam rezultate po raspisanom konkursu Ministarstva kulture i informisanja za subvencije u oblasti literarnog stvaranja – prijavio sam prethodni tekst „Kad politika uđe na vrata, pravo izlazi kroz prozor“, a ohrabren komentarima čitalaca, ostajem u istom žanru.

* * *

Umesto uvoda: Mali Muk je bio nestašno dete koje je svojim roditeljima zadavalo mnogo problema. Jednom prilikom, dok se zaigrao u šumi, kidnapuju ga neki ljudi u nameri da se dobro naplate od njegovih roditelja. I dok su sa njima tekli pregovori oko otkupa, mali Muk se toliko odomaćio kod svojih otmičara da je počeo da im zadaje probleme, pa su oni poželeli da im ga vrate fraj. A kako ni njegovim roditljima, koji su hteli malo da se odmore od njega, nije baš bilo stalo da im se dete odmah vrati, pregovori su se odužili. U međuvremenu se malom Muku dopalo kod novih staratelja pa više nije hteo ni da ide kući, a onako nestašan kakav je bio počeo je da im zagorčava život. Dalje sledi zanimljiva priča o dečaku koji se igra i silno zabavlja, a niko ga neće (prema “Priči o malom Muku”, Vilhema Haufa).

U ulozi oba roditelja: Predsednik države “Nikom nije lepše neg’ je nam’ samo da je ‘vako svaki dan” (u daljem tekstu: NNLNNSDVSD), lično.

* * *

Za razliku od malog Muka iz pomenute priče, naš muk, Aleksandrov Kulin, je bio omiljeno dete svog roditelja, pa mu je tata poverio da rukovodi vojskom države NNLNNSDVSD, što je malog silno zabavljalo, ali je – u skladu sa ozbiljnošću trenutka, uoči najavljene posete visokog vojnog gosta prijateljske države, u saradnji sa svojim kolegom, šefom Bezbednosno Informer(ske) Agencije, naložio presretanje svih subverzivno sumnjivih informacija. A u takve informacije, po Kulinovoj pameti, spadao je i tekst njegovog prethodnog kolege – takođe ministra odbrane, koji je ovaj ponudio jednom nedeljniku da bude objavljen, naravno javno, iz čega bi čak i onaj mali Muk iz priče zaključio da tu nema baš nečeg subverzivnog. Međutim, iz nekog razloga, predmetni tekst nije objavljen, pa je ostao samo u saznanju autora i urednika pomenutog nedeljnika, što nije sprečilo Kulina da ga javno komentariše – sa detaljima iz samog teksta!

Sledi zaplet i „pitanje za milion dolara“: kako je u organizovanoj državi, kakva je NNLNNSDVSD, ministar Kulin mogao da dođe u posed teksta koji nigde nije objavljen, što je neke subverzivne elemente iz opozicije navelo na tvrdnju da se u toj državi vrši neovlašćeno prisluškivanje i presretanje internih komunikacija.

Kulina je to silno naljutilo – nije on kao onaj Veselko Goranić, koji se čak i javno hvalio da raspolaže sa presretnutim informacijama, pa je odlučio da „svojeručno“ objasni stvar. On nije mislio na taj neobjavljeni tekst već na jedan drugi intervju koji je njegov prethodni kolega dao mainstream listu ...urir – poznatom po devizi „ko da više“, ali su ga oni iz nedeljnika demantovali izjavom da ta dva teksta nemaju jedan sa drugim nikakve veze jer se u jednom govori o sadnji paradaiza na Peloponezu, a u drugom o berbi krušaka na Aljasci. Javila se i Kulinova tetka iz Kanade i rekla mu da ako ne zna da kaže ništa pametnije, da kaže bar nešto slično i zapretila mu da ako tako nastavi ona mu neće dalje finansirati rešavanje njegovih stambenih problema, kao što je bio slučaj sa stanom iz koga se Kulin nedavno preselio u vilu na Dedinju.

Ta pretnja je Kulina ozbiljno pogodila pa je naložio glavnom inspektoru vojnom da ispita slučaj i ustanovi da tu nije u pitanju bila neka diverzija – da oni što su ga u ovom slučaju brifingovali nisu možda imali nameru da time nanesu štetu časti i ugledu vladavini njegovog oca Aleksandra Prvog. A on će lično, po ugledu na čuvenog novosadskog advokata, sada na dužnosti gradonačelnika tog grada, Miloša Vučevića, podneti protiv sebe krivičnu prijavu koju će tužilaštvo po hitnom postupku uzeti u razmatranje i ustanoviti da on tu nije ništa kriv.

 * * *

Sve to naravno nije omelo Kulina Aleksandrova, našeg ministra vojnog – u ratu se nema vremena za razmišljanje, da svom gostu – visokom vojnom predstavniku iz prijateljske zemlje, priredi svečani doček na predsedničkom nivou i da ga pozdravi sa toplim emotivnim govorom (zlobnici kažu da mu ga je ovom prilikom tetka lično pisala iz straha da ovaj opet nešto ne zabrlja).

 Po odlasku visokog gosta Kulin je pohitao kod tate, Aleksandra Prvog, da ga informiše o rezultatima posete i tom prilikom mu rekao i ono što mu je gost saopštio kao strogu vojnu tajnu – Čuvajte Aleksandra Prvog, jer takvog više nikada nećete imati.

Potom je Aleksandar Prvi, u pauzama svog rada – 24 ours a day, seven days a week, 365 days per year, navratio u Srećnu televiziju, kod legendarnog Malomira Ćarića i u dvočasovnom prijateljskom časkanju saopštio mu tu tajnu – Nisu to rekli meni, ali su to rekli Kulinu, koji mi je to u poverenju preneo, pa neka to ostane među nama.

Nije poznato kako je ta tajna procurila u javnost, ali društvene mreže su se usijale, a B. L. (puno ime i prezime poznato redakciji) je objavila da se i njoj desio sličan slučaj: „Neću da vam pričam koliko me muvao Bred Pit, ali je drugima rekao: Razvodim se od Endži, ne mogu s njom sad kad sam video Biki” (zamolila je da to ostane kao tajna, da je Endži ne provali).

Dragiša Čolić, 20.2.2020.