Pismo Deda Mrazu Mocartu

Dragi deda Mraze,

Do juče nisam znao da se ti prezivaš Mocart, iako te moj tata često pominje. Ja sam mislio da je Mocart neki muzičar, što lupa po klaviru, i nikako mi nije bilo jasno zašto tata, koji ne voli muziku, odlazi svaki dan da ga sluša. Juče je došla učiteljica u naš razred i svečanim glasom nam saopštila da je Mocart došao i u naše selo i da je doneo poklone. Nije mi bilo jasno, pa sam je pitao, kakvi su pokloni i ima li neka harmonika, jer ne volim klavir. Ostala deca su se smejala mojim pitanjima, a učiteljica mi je ljubazno objasnila da su pokloni lopte i igralište za svu decu u našoj maloj školi. Izvela nas je u dvorište, gde su već bila ostala deca i podelila nam plave zastavice na kojima je žutim slovima pisalo Mocart, pa smo svi mahali njima,  i tako mašući, otišli iza škole do poljančeta koje nam je služilo kao teren za fudbal.

A, tamo su nas čekala neverovatna iznenađenja! Naše je malo, izrovano poljanče, bilo prekriveno veštačkom travom, plave boje, po kojoj su bile iscrtane linije terena za mali fudbal i košarku, postavljeni koševi i  ograda od visoke žice da nam lopta više ne beži u reku. Na centru je stajao deda Mraz Mocart obučen u plavi kostim i rekao nam je da je tvoj rođeni brat i otvorio ogromnu vreću iz koje su ispale lopte svih boja i veličina. Ja sam uhvatio jednu za košarku, pa sam se menjao s Lukom, on je dobio fudbalsku, a ne voli fudbal. Onda su došle neke čike u crnim džipovima i tete s mikrofonima pa su nas pitali kako nam se sviđa naše novo igralište i da li hoćemo da odigramo jednu utakmicu, pred kamerama. Svi smo bili jako srećni, ja pogotovo, jer sam dao gol, a Nevena iz drugog jedan je sve to videla i viknula –Bravo!

Sad idem kući da ispričam tati kako je taj njegov Mocart u stvari tvoj rođeni brat, i da može i kod njega da mi poruči novogodišnji paketić, kad ga već viđa svaki dan, da se ti ne mučiš da dolaziš samo zbog mene  u našu zabačenu mahalu, jer osim mene, ovde nema druge dece. Mnogo te volim deda Mraze Mocarte i hvala ti što si poslao tvog Batu da nam napravi pravi teren za fudbal, mnogo sam srećan, a posebno sam srećan što je Nevena viknula – Bravo!

Veliki pozdrav od Nikole iz trećeg jedan.